Balkan Fun je tradicija koja traje od 2009.godine, te smo se premišljali da li je uopšte neophodno o njemu pisati s obzirom na to da smo sigurni da ste svi makar čuli o njemu, a velika većina Vas je naš redovan gost iz godine u godinu. Odlučili smo se da damo odrešene ruke jednom od naših stalnih putnika na ovoj manifestaciji kako bi Vam on iz prve ruke predstavio kako izgleda jedan tipičan dan na ovom prvomajskom festivalu.

„Na svoj prvi Balkan Fun otišao sam slučajno, pre 3 godine. Drugarica sa faxa radila je kao promoter za Lider i ona nas je nagovarala da uplatimo Paraliu za prvi maj, 4 dana 6 žurki, nešto smešno malo para i kaže ide i ona sa ekipom. Nešto smo svi bili skeptični u početku jer smo svi kao klinci bili u Paraliji sa roditeljima i znamo da mesto k’o mesto nije ništa posebno. A i studentima je uvek donekle problem dati novac. Odlučili smo se ipak za odlazak nas 5 (dve drugarice i nas trojica) jer smo se kao i svake godine prepirali oko toga gde ćemo i šta ćemo za prvi maj. Uvek je neko pametniji uvek je nekog smorilo uvek isto mesto, uvek neke svađe bez potrebe a i kad smo sabrali sve troškove za par dana kampovanja i svega što nam treba, ne prođosmo ništa jeftinije. Sada posle 3 godine, čekajući na četvrtu, odgovorno tvrdim da ako jednom budeš gost, uvek ćeš biti gost. Ne znam koliko je ko upućen u one Američke festivale na fazon Coachelle, ili je gledao one videe sa Ibice gde su svi mega giga raspolozeni i partijaju ceo dan i to sve što čak i deluje malo fejk, verujte nimalo nije, i ovaj festival je bukvalno to samo mnogo bliže i mnogo jeftinije.  Mini Exit je možda najbolje objašnjenje.

Uglavnom da pređem na stvar – tipičan dan u Paraliji. Jedan od mojih omiljenih bio je prošlogodišnji Balkan Fun pošto je jedan od izvođača bio Lukas a slušam ga od kad sam bio klinac, pa hajde onda recimo da izdvojim taj. Dan na Balkan Funu vam neće počinjati rano jer ćete se istrošiti, i ako smem da kažem fino i nacirkati prethodno veče pa treba to sve da se slegne. Mi smo uglavnom ustajali oko 1 da budemo odmorni, odemo pojedemo po giros i skupimo se sa ekipama iz ostalih vila jer sve su tu na po 10 metara od vas, cela Paralia je tada zakupljena i svi koje srećete na ulici su uglavnom putnici iz agencije i većinom smo svi tu generacija, par godina gore dole i skapirate se sa svima prvi dan.

Znači kafa doručak i do tada vam već stigne poruka od agencije da počinje dnevna žurka u Omilosu i polako se svi premeštaju naravno na žurku. Te dnevne žurke su meni ceo život najbolje, čak i za Novu Godinu bude uvek odličan provod preko dana. Tako i ovde, bar u kom se prave žurke je odmah do plaže, na otvorenom, tu je masa ljudi koji cirkaju, svi su veseli od jutra, muzika se čuje bukvalno do smeštaja.

Sećam se prve godine mi kao ne znamo gde je taj beach bar, samo što smo izašli iz smeštaja čujemo muziku, pratimo je i gde god da se okrenes svakako svuda viđaš na ulici ljude sa narukvicama jer je cela Paralia puna srpskih putnika i svi idu na isto mesto. Definitivno najbolja dnevna žurka bila je na temu hitovi iz devedesetih i dvehiljaditih:  Tap011, stari Željko Joksimović, Ana Nikolić, Seka, pa i strani hitovi, baš osveženje od današnjih klasičnih klubova i muzike koju puštaju. Svaki dan je neka nova tematika, bilo u muzičkom smislu bilo u smislu oblačenja (white party, grafit party, elegance party), svašta, ali eto meni su te devedesete ostale omiljene.

Ljude toliko ponese atmosfera da se čak i kupaju iako je početak maja, slikaju se svuda, fotografi lete na sto strana slikaju nešto non stop, snimaju, svi se non stop upoznaju sa svima i sprijatelje kao da se znaju sto godina… te dnevne žurke obično traju do nekih 7,8. Mi svake godine poučeni iskustvom isplaniramo da odemo oko 4,5 sa žurke da izblejimo, odmorimo jer se uveče opet žurka i naravno nikad ne ispoštujemo jer nam se osladi ta dnevna, uvek ostanemo poslednji. Al nekako se naviknes na taj rezim aktivnog partijanja i bude ti super. I ništa, odlazimo mi tako oko 7 do smeštaja okupili se svi iz hotela na terasu, čekamo veče i Acin nastup.

Ta diskoteka u kojoj se održavaju noćne žurke je stvarno, da kažem, iznenađujuće  dobra, skroz se ne uklapa u ambijent tog malog mesta, meni je to iskreno jedna od boljih diskoteka u kojoj sam bio u životu.. Ko nije bio, može da gleda slike bilo ovde bilo da gugla GOLD diskoteka, stvarno je vrhunski urađena, prostor je velik, krov se otvara i svake godine puštaju vatromet.  Te noćne žurke u Goldu počinju obično oko 11, i traju do rano ujutro. Tako je bilo i tada.  Sećam se da je bio white party i da je klub bio prepun, drug i ja smo stajali na šanku celo veče i početak koncerta ću pamtiti ceo život. Otvaranje krova, kreće vatromet, svi vrište, dolazi Aca. Inače nisam neki ljubitelj žive muzike bio sam svega 2, 3 puta u životu na koncertu a ovaj pamtim kao jedan od boljih provoda u životu.

Završio se i taj dan i ta burna noć, a mi se ujutru jeeedva budimo za izlet u Solun…….’’

Ove godine na našem prvomajskom festivalu čekaju Vas ni manje ni više nego Seka Aleksić i Lexington bend, pa ukoliko ste novajlija na ovom putu a svideo Vam se tekst našeg zadovoljnog putnika, trk u agenciju i rezervišite Vaše mesto na vreme!