Krf ima poseban značaj za turiste koji dolaze iz Srbije. Dolazak na Krf predstavlja neku vrstu hodočasća.

Ovde je 1916. godine preko 150.000 vojnika naslo utočiste i spas, nažalost 10.000 zauvek je ostalo ovde. Sa vojskom su stigli i civili, izbeglice, najmlađi su krenuli u skole.. Ovde je bilo sedište srpske vlade i parlamenta u izbeglištvu.

Na ostrvu Vido kraj grada Krfa 30- ih godina 20-og veka podignut je mauzolej u kome su zapisana imena onih koji su tu izdahnuli, a čija su imena bila znana. Veliki broj srpskih ratnika sahranjen je baš tu, u „plavoj grobnici“. Mnoge najlepše pesme, melodije i slike srpske umetnosti nastale su na Krfu, kao neka vrsta katarze. Verovatno najpoznatija pesma inspirisana tim događajima je „Tamo Daleko, gde cveta limun žut“.  Koliko god upoznati sa istorijom, činjecicama, i dešavanjima u ovom periodu, nigde nećete dobiti potpuni doživljaj tragičnog stradanja srpskih heroja nego na samom mestu događaja. 

Osim nimfe Kerkire po kojoj je ostrvo dobilo ime, Krf stiti i hriscanski svetac – sveti Spiridon. Sveti Spiridon je zbog svojih isceljiteljskih moći nazivan čudotvorcem. Predanje kaže da je u najtežim trenucima kroz koje je ostrvo prolazilo – periodi epidemija, gladi, prirodnih katastrofa, ali i raznih osvajača, Sveti Spiridon čuvao ostrvo. Upravo zbog toga, u njegovu čast najčešće ime na ostrvu je Spridon, ili skraćeno Spiros. Zanimljivo je da ukoliko malo glasnije kažete Spiros na Krfu, postoji velika verovatnoća da će se mnogi okrenuti.

Mnoge znamenitosti i lepote grada Krfa dovoljno govore u prilog tome zašto je ovaj grad zaštićen od strane UNESCO-a. Stara i nova tvrđava, crkva Svetog Spiridona, zaštitnika Krva, čitav splet uskih ulica, samo su neka od mesta koje ne smete propustiti. Ulice su prepune divnih lokala, restorana, kafića, butika, suvenirskih radnji. Kafa na Espianada trgu je pravo mesto za predah i uživanje u ovom gradu.

Za svakoga ponešto, zasigurno grad koji će zadovoljiti i najistančaniji ukus. Svi koji su dolazili ovde, živeli ili pisali o Krfu, počevši od Homera do Getea i Oskara Vajlda, Kazanove, kao i mnogobrojnih turista, svi su ovde videli samo lepotu i uvek su mu se rado vraćali.

string(25) "1970-01-01T00:00:00+00:00"