Za ovaj raj na Peloponezu,  muž i ja čuli smo preko kumova iz Grčke koji svake godine biraju Lutraki za svoje letovalište, kao i sa raznih strana, preko interneta. Godinama nismo nailazili na agenciju iz Srbije koja organizuje ovaj put, a svaki pokušaj da se sami organizujemo izašao bi nas preskupo, tako da smo jedva dočekali ovu ponudu.

Zašto baš Lutraki? Iskreno, nismo ljubitelji severne Grčke i malih mesta po ravnici, sa po jednom uzanom plažom i jednom “glavnom (jedinom)” ulicom, koja utihne u 10 uveče. Tražili smo veće mesto, koje nudi nesto više. Lutraki nije seoce, već je to grad, sa plažom dugom 4km. Nalazi se u podnožju planine, i na savršenoj lokaciji.

Na sat vremena od Atine i nekoliko kilometara od Korintskog kanala, mesto je savršeno za dnevne obilaske, i noćne izlaske, a i za sunčanje i kupanje se uvek našlo vremena. Pod izlazak podrazumevam odlazak u restoran, npr. na grčko veče, kafić, dužu šetnju, ili uživanje uz muziku, a ne na diskoteke i klubove, s obzirom na to da nas dvoje nismo više u tinejdžerskim danima, mada smo primetili da ima i toga. Za svakog po nešto.

Išli smo na sve izlete, tačnije dva puta u Atinu preko dana, jednom uveče, tako da smo videli Akropolj. Obišli smo Mikenu, Korintski kanal, i plažu na istoimenom jezeru Vouliagmeni, gde se nalazi i prelep hram.

Mi smo zbog komfora, išli svojim autom i nismo imali velik problem sa pronalaskom parkinga, u blizini same vile. Međutim, zbog gužvi, kad smo obilazili Atinu, obično smo išli autobusom sa vodičem, rasterećeni, a i da naučimo nešto novo. Ovim izletima smo letovanje pretvorili u neku vrstu ekskurzije. Stalno smo negde skitali, postavili smo sebi ritam, tako da iako je bilo i lenčarenja, bio je ovo aktivan odmor. Naša vila, Theoxenia, imala je svoj izlaz na plažu, i pre toga prelep travnati deo, sa ležaljkama i palmama, tako da smo tu provodili većinu jutara, i slobodnih trenutaka u Lutrakiju. Naravno, nekim danima smo išli i na druge delove plaže.

Što se tiče plaže…Sasvim lepa, čista, uredna. Sitan šljunak, čisto, ne mnogo hladno more i prelepi zalasci sunca. Jedno od retkih mesta na kojima smo bili, a da poseduje besplatne tuševe na svakih nekoliko metara po plaži, i to sa toplom, mineralnom vodom (Lutraki je poznata grčka banja, zbog tih lekovitih i mineralnih voda). Po plaži su kafići sa ležaljkama koje moje da se koriste uz naručeno piće, s tim da nismo uvek oboje naručivali nešto. Voda je bila do 1e, sokovi između 2 i 3, a pivo nešto skuplje.

S obzirom na to da je ovaj grad ujedno i banja, kao i da se nalazi u blizini Atine i da zbog jednog velikog kasina privlači bogatu klijentelu, kažu da je jedno od “elitnijih” letovališta u Grčkoj.

Međutim, cene nisu ukazivale na to. Pronašli smo restorane sa vrlo pristupačnim cenama, pa sam čak mogla sebi da dam oduška i da uopše ne kuvam barem 10 dana u godini. Po restoranima smo imali i besplatan internet, da šaljemo prijateljima predivne fotografije. Što se tiče kafića, barova i restorana, začudilo me je da ne znaju šta je limunada, pa sam obično dobijala sprajt, a ni nes kafa im nije  baš najbolja stvar, pa ako želite da se poštedite objašnjavanja, bolje izbegavajte taj napitak.

Mi smo ove godine videli skoro sve što smo želeli, pa ćemo ovo leto da odaberemo istu destinaciju i da malo više leškarimo . Preporučujem je skoro svima: mlađim, starijima, parovima sa decom, porodicama, grupama prijatelja… Mnogo mladima koji traže lud noćni život i spavanje do podne bih svakako preporučila nešto bliže i drugačije.

string(25) "1970-01-01T00:00:00+00:00"