Letovanje u Kušadasiju za neke možda zvuči samo kao izvor zabave, ali ukoliko se bacite u istraživanje videćete da ovo letovalište ima još mnogo da Vam  ponudi. U neki od egzotičnih izleta koje ćete imati prilike da posetite sa nama ubraja se i obilazak antičkog grada Efesa, koji se nekada smatrao za jedno od najbogatijih mesta na tom području, i svetskog čuda koje se u njemu nalazilo – Artemidin hram.

Efes je rodno mesto osnivača savremene filozofije – Heraklita i mesto procvata umetnosti i nauke. Na prostoru današnjeg Efesa nalaze se ostaci tri grada iz različitih epoha, a originalna verzija izmenjena je kako razaranjima tako i prirodnim katastrofama.
Prema predanju, Efes su osnovale Amazonke – poznatije kao žene ratnice. Igrom sudbine, baš tako su se pokazali i grad i hram  – kao pravi ratnici koji uprkos razaranjima i vremenu i dan danas uspevaju da zadive sve svoje posetioce.

Osim toga, grad  ratnik bio je i obavezno odmorište sebi sličnom Aleksandru Velikom prilikom svakog njegovog pohoda, a njega sa hramom povezuje i jedna zanimljiva legenda.

Artemidin hram nije bio prvi hram izgradjen u Efesu ali je svakako bio najveličanstveniji među njima. Datira iz 550. godine pre nove ere i izgradnju je finansirao kralj Krosos, dok je glavni arhitekta bio Grk Herosifron.
Izgradnja ovog hrama bila je neverovatan podvig ako se samo uzme u obzir primitivno oruđe i transportna sredstva kojima se u to vreme raspolagalo. Prizor završenog hrama opčinjavao je umetnike.  Kada je antički pisac Antipater iz Sidona došao da vidi tu veličanstvenu građevinu, rekao je: „Osim Olimpa, sunce još nikada nije videlo nešto što se može uporediti sa ovim.”

Hram je, pretpostavljate, služio u religijske svrhe, ali ono što možda niste znali jeste da je služio i u komercijalne – kao pijaca. U antičko doba, Efes je bio na savršenoj poziciji u Maloj Aziji, jer je na zapadu imao borbene grčke polise a na istoku bogatstva velikih istočnih država, tako da je trgovina cvetala. U to vreme Artemida je bila poštovana na istoku, a i sam hram je smatran za čudo pa su hodočasnici iz Persije pa čak i Indije dolazili da odaju počast velikoj boginji.

Arheološkim iskopavanjima pronalaze se statue od čistog zlata koje tome svedoče, a vode poreklo iz pomenutih zemalja.

Nažalost, nijedno veličanstveno doba ne traje večno, niti se svi ljudi znaju po veličanstvu, pa je tako i do tada nepoznat čovek Herostratus, 21. Jula 356. p.n.e. spalio hram do temelja. Slučajnost ili ne, tog dana na svet je došao i Aleksandar Veliki. Gore pomenuta legenda kaže da je boginja Artemida te noći prisustvovala rađanju budućeg velikog vojskovođe te zbog toga nije bila u svom hramu da ga spasi od uništenja. U naredne dve decenije, Aleksandar Veliki osvaja celu Malu Aziju i velikodušno pomaže obnavljanje hrama.