Salvador Dali je svima poznat ekscentrični umetnik, predstavnik nadrealizma. Neki bi rekli kreativni genije, neki ludak, a neki lažna persona ili alter ego. Dali služi kao inspiracija za mnoge tekstove, blogove, analize, pa čak i naučne radove iz oblasti umetnosti, ali i psihologije. Međutim, ovaj put se nećemo baviti svime onime što je on bio, jer je to nemoguće sažeti, pojednostaviti i pretvoriti u jednu konciznu priču. Bavićemo se najvažnijom sferom njegovog života, a to je bila  romansa sa njegovom suprugom – Galom.

Sledi priča o najčudnijoj, s jedne strane romantičnoj, ali i bizarnoj i sumanutoj ljubavi, koja je punom jačinom živela čak 53 godine.

O Daliju se zna mnogo, jer je od svoje ličnosti pravio umetnost i brend, te je napisao nekoliko autobiografija, međutim o Gali se zna samo iz tuđih priča i sećanja. Mnogi su je opisivali kao koketnu, fatalnu, grubu, osvetoljubivu ženu, lakog morala, koja je volela da koristi ljude, ali jedino što sa sigurnošću znamo je da je bila najveća Dalijeva muza i inspiracija, sav njegov pokretač, kompas, svetionik, sva njegova strast, opsesija, strah…

Gala je zapravo bila Elena Ivanovna Diakonova, prelepa ruska emigrantkinja, misteriozna, strastvena i intuitivna žena, zavodljiva gospodja crnih ociju i maslinaste kože zbog koje ju je Dali zvao Oliva, Olivera, Oliueta… Kretala se samo u elitnim krugovima, najznačajnih i najuticajnih umetnika i moćnika, a kreativnog genijalca mogla je da nanjuši na kilometar, da ga zavede i obuzme mu razum.

Gala je bila supruga francuskog pesnika Paula Eluarda, sa kojim je imala ćerku. Mnogi kažu da je svog tadašnjeg supruga samo koristila zarad statusa i poznanstava sa raznim umetnicima.Kada je Paul zatražio od Dalija da naslika njen portret, ove duše su se srele i rodila se ljubav između 25-ogododišnjeg Salvdora i 11 godina starije Gale.

Dali je od tog momenta znao da ništa više neće biti kao pre, a jedina stvar koja ga je  mučila u tom trenutku bila je što je još uvek bio nevin kada je upoznao divnu Galu, a mnogi izvori svedoče o tome da se pre Gale gadio žena i intimnih odnosa, da je bio je pun fobija i strahova, pa čak i da nije bio heteroseksualac.

Postojala je priča, koju je Dali priznao nakon mnogo godina, o ludilu koje ga je obuzelo kada je upoznao Galu. Naime ekscentrični umetnik se, pre nego što je krenuo na sastanak sa ruskom lepoticom, premazao sopstvenom krvlju, pokidao odelo i namazao se užasnim ribljim lepkom. Međutim Gala je jedina osoba u Dalijevom života koja je probila sve njegove zidove i fasade, i oslobodila njegov um i telo, i zauvek ga opčinila. I zaista, od tada do kraja života, Gala je bila Salvadorov smisao, do srži, ona je bila izbor njegovog života i njegova osnovna potreba – kao kiseonik.

Oboje su bili „ludaci“, koji su jedno drugo izazivali i izvlačili iz ovog drugog ono najbolje, ili najgore. Spojili su se u neodvojivu bizarnu jedinku.

Dali je Galu voleo više od sebe. Ludački i opsesivno, često agresivno i destruktivno, do svoje smrti, do mučenja samog sebe, bola, gladovanja. Od nje je pravio idealno božanstvo, opraštajući joj sve grehe, dajući joj celog sebe, pa i više od toga je. Gala je otvoreno flertovala, bila željna pažnje, seksa i bluda, te su afere bile neodvojivi deo njenog života, kog se nije odrekla ni zarad Dalija.

Gala je bila najvažniji začin Dalijevog života, u njoj je pronalazio sreću i motivaciju, a većinu svojih slika potpisao je sa Gala-Salvador Dali. Svi ženski likovi na njegovim slikama bili su prikaz Gale i većinu dela posvetio je upravo njoj, te ju je učinio besmrtnom.

Može se reći da je Gala velikim delom zaslužna za Dalijev uspeh. Ona je uspela da unovči Dalijev talenat, i to debelo. Kažu da je u trci za bogatstvom bila besramna, lukava i uporna. Nikad se nije stidela da traži nepristojno velike iznose, i u svojim namerema uvek je uspevala. Dokaz njenog talenta za biznis je bio, kada je uspešno i za veliki novac prodavala prazne, bele, A4 papire sa Dalijevim potpisom, kao apstraktnu umetnost. Pokazala se kao odličan zastupnik, asistent, organizator, podrška – jednom rečju menadžer. Često je upravljala i usmeravala Dalija, govoreći mu šta da slika, koje boje da koristi, koje greške da ne pravi i čitala mu kako bi probudila njegovu psihodeliju.  Toliko su uživali u ulogama koje su stvorili i svojoj bizarnosti i genijalnosti, da su zajedno ponosno šetali ulicama Madrida, Londona, Pariza i Barselone, maskirani, vodeći sa sobom najčudnije ljubimce, a čak je Gala ponekad išla i potpuno gola.

Gala je bila kontroverzna, ekstravagantna, tajanstvena, teška i komplikovana žena, večito antiprotivna – uvek je govorila suprotno od drugih, samo da bi bila drugačija, posebna i primećena. Hranila se muškim pogledima punim požude, upijala je svu pažnju mlađih atraktivnih muškaraca i imala mnogo ljubavnika. Dali je znao da je jedini način da bude njegova, da bude slobodna, te joj je ove afere praštao, pa je na njih čak i podsticao, praveći iluziju da mu to odgovara, iako je duboko živeo u strahu i grču da će ga Gala ostaviti, pa čak i kad je ušla u devetu deceniju života! Sam Dali je takođe bio okružen mlađim lepoticama, ali sve to je bila farsa kojom je pokušao da parira Gali, jer je kasnije priznao da nikad nije bio ni sa jednom drugom ženom. Samo su Gala i umentost postojali u halucinogenom životu ovog Španca.

U ovim opasnim ljubavnim igrama, pokazala se se i Dalijeva destruktivna strana – on je tukao Galu, a jednom prilikom joj je čak napravio dva preloma na rebrima. Kako bi umirila muža, Gala mu je davala velike doze lekova za smirenje, a kasnije se pokazalo da su ova sredstva imala trajnog neurološkog štetnog uticaja.

Iako je Gala udahnula čitavu novu energiju u Dalija, ona je od njega napravila i praznu ljušturu coveka koji je za njom poludeo.  Salvador je umeo da kaže da bi bez Gale on bio samo mizeran genije sa halucinacijama, ali i da su svi njegovi ispadi, uvrnuti postupci i lucidnost, bili njegova želja da bude potvrđen u Galinim očima, jer je za njega ona bila otelotvorenje samog Boga.

Arogantni nadrealistički slikar, doživeo je najveću kaznu u svom životu kada je bio primoran da sedam godina živi bez Gale. Sahranio ju je u njenoj najdražoj, crvenoj  haljini od Diora, u zamku Pubol, koji je za nju kupio. Bez Gale, Dali je izgubio kompas i izvor životne energije. Više nije znao svoj smisao i smer. Postao je prazan čovek, koji je sebi nanosio povrede kako bi osećao fizičku bol i pobegao od boli za Galom.Više puta je pokušao da izvrši samoubistvo. Dešavalo se da ga nađu na Galinom grobu, gde je izmučen gladju, pokušavao da dozove halucinacije, ne bi li se u njima sreo sa Galom. Tvrdio je da mu se ona tada javljala, izazivajući ga pogledom, kao što je uvek znala, poderane bluze, kao što ju je nekada slikao. Više nikada ništa nije naslikao…

Neki bi njihov odnos nazvali istinskom bolnom, neobjašnjivom ljubavlju, jedinom iz kakve se može roditi umetnost, dok bi neki rekli da je taj odnos bio školski primer patologije. Da su istovremeno jedno drugo oslobađali i uništavali. Teško je odlučiti da li to je bila srećna ili tragična priča.  Jedino se može reći da je njihov odnos bio jedinstven i neponovljiv, skroz drugačiji od svega viđenog, komplikovan, i da bi mogao biti neiscrpna tema za izučavanje. Bilo kako bilo, Dali i Gala su odlučili da budu jedno, genijalno, lucidno biće. Njihova ljubav bila je ogromna, ali i nelogična, suluda, nekontrolisana, puna greha i kontradiktornosti – kakvi su i sam bili.

 

Autor: Olja Bilinović