Ostrvo Vido i grad Krf – kulturno uzdizanje na Kavosu
Ostrvo Vido
Na ostrvu Krf je 1916. godine preko 150.000 vojnika našlo utočiste i spas, nažalost 10.000 zauvek je ostalo ovde.
Tokom Prvog svetskog rata ostrvo Krf služilo je kao ostrvska bolnica i karantin za bolesne srpske vojnike nakon albanske golgote. Sa vojskom koja je junački prešla Albaniju su stigli i civili, izbeglice, najmlađi su krenuli u skole.. Ovde je bilo sedište srpske vlade i parlamenta u izbeglištvu.
Dok su glavni kampovi za oporavak iscrpljene srpske vojske bili na samom Krfu (deo vojnika je poslat i na Bizertu, a Francuska je prihvatila mnoge civilne izbeglice), bolesni i skoro umirući, uglavnom vojnici, lečeni su na Vidu kako bi se sprečili epidemija. Uprkos savezničkoj materijalnoj pomoći, uslovi improvizovanih medicinskih ustanova rezultirali su visokom stopom smrtnosti.
Zbog male površine ostrva i njegovog stenovitog tla, ubrzo je postalo neophodno sahranjivanje mrtvih u moru. Preko 5.000 srpskih ratnika sahranjeno je u moru u blizini ostrva Vido. More pokraj ostrva, zahvaljujući pesniku Milutinu Bojiću dobilo je ime „plava grobnica“.
Ostrvo Vido i grad Krf imaju poseban značaj za turiste koji dolaze iz Srbije. Dolazak na Krf predstavlja neku vrstu hodočasća.Ostrvo Vido
Na ostrvu Krf je 1916. godine preko 150.000 vojnika našlo utočiste i spas, nažalost 10.000 zauvek je ostalo ovde.
Tokom Prvog svetskog rata ostrvo Krf služilo je kao ostrvska bolnica i karantin za bolesne srpske vojnike nakon albanske golgote. Sa vojskom koja je junački prešla Albaniju su stigli i civili, izbeglice, najmlađi su krenuli u skole.. Ovde je bilo sedište srpske vlade i parlamenta u izbeglištvu.
Dok su glavni kampovi za oporavak iscrpljene srpske vojske bili na samom Krfu (deo vojnika je poslat i na Bizertu, a Francuska je prihvatila mnoge civilne izbeglice), bolesni i skoro umirući, uglavnom vojnici, lečeni su na Vidu kako bi se sprečili epidemija. Uprkos savezničkoj materijalnoj pomoći, uslovi improvizovanih medicinskih ustanova rezultirali su visokom stopom smrtnosti.
Zbog male površine ostrva i njegovog stenovitog tla, ubrzo je postalo neophodno sahranjivanje mrtvih u moru. Preko 5.000 srpskih ratnika sahranjeno je u moru u blizini ostrva Vido. More pokraj ostrva, zahvaljujući pesniku Milutinu Bojiću dobilo je ime „plava grobnica“.
