Istanbul ili Istambul ili možda Instabul: Kako se piše?

Pre nego otpočnemo priču o karakteristikama veličanstvenog Istanbula, dragulja Turske, osvrnućemo se na pravopisne i jezičke greške koje ljudi često čine aludirajući na naziv ovog grada. Da li je pravilno Istanbul ili Istambul ili možda Instabul?

Istanbul ili Istambul

Turska metropola je kroz vekove izmenjala nekoliko imena. Tako je današnji Istanbul nekada bio poznat i kao Carigrad, i kao Konstantinopolj. Međutim, danas je naziv ovog grada Istanbul, iako se u narodu često koristi i verzija Istambul.

Jednačenje po mestu izgovora pravi izuzetak kada je reč o nazivu ovog velegrada. Slovo “n” ispred slova “b” neće preći u “m”.

Naravno ovaj grad nije dobio ime ni po najpopularnijoj društvenoj mreži instagramu (Instabul).

Dakle, pravilno je izgovoriti i napisati Istanbul, a ne Istambul ili Instabul

Ali, Istanbul nije izuzetan samo po nazivu koji odudara od gramatičkih pravila. Ovaj grad je poseban u svakom smislu, a u nastavku teksta ćemo vam objasniti sve njegove specifičnosti.

Istanbul – Viševekovna tradicija turske metropole

Istanbul, nekadašnji Konstantinopolj, prestonica drevne Vizantijske imperije, najveći je grad i glavna morska luka Turske. Smeštena na poluostrvu između Evrope i Azije, a prostirući se na oba kontinenta, ova fascinantna metropola nekada je predstavljala most koji pomiruje, a nekada i barijeru koja razdvaja sukobljene stavove religije, kulture i imperijalne moći istoka i zapada.

Tradicija Istanbula se proteže 2500 godina unazad, a izvesno je da je za sve to vreme bio jedan od najlepših gradova na svetu.

Bosfor Turska

Mnogi i danas smatraju da je Istanbul ili Istambul (šalimo se, ovu dilemu smo već razrešili 🙂 ) glavni grad Turske. Iako nije, poseduje sve karakteristike svetskih prestonica, a mnoge od njih bi mogao da zaseni svojom lepotom i raznolikošću. Putovanje u Istanbul iskustvo je koje će vas oplemeniti, jer ma koliko da ste putovali, ništa vas ne može pripremiti na specifičnosti ovog grada.

Vekovima na meti raznih osvajača, Istanbul je pružao utočište brojnim narodima, a svaki od njih je ostavio svoj trag na njegovu arhitekturu, kulturu, običaje, gastronomsku ponudu i brojne druge aspekte.

Danas turistička ponuda Istanbula obiluje sadržajima koji oduševljavaju milione svetskih turista.

Za početak, hajde da vidimo zašto je istorijska uloga Istanbula toliko značajna. Vratimo se kroz vekove, kako bismo shvatili važnost koju ima Istanbul danas.

Istorija Istanbula

Postoje pretpostavke da je Istanbul bio naseljen i 3000 godina pre nove ere.

U 7. veku p.n.e. grčki kolonisti, predvođeni kraljem Bizasom, došli su na teritoriju današnjeg Istanbula i tu osnovali prvu koloniju. Bizas je odabrao ovo mesto nakon konsultacije sa čuvenim proročištem u Delfima, odakle je dobio odgovor da se naseli preko puta „zemlje slepih“.

Zaista, zaključio je Bizas, raniji doseljenici su morali biti lišeni vida da bi zanemarili ovu sjajnu lokaciju na ušću Bosforskog moreuza. Odluka koju je kralj Bizas doneo pokazala se kao odlična, pošto je istorija pokazala da je lokacija Istanbula daleko važnija od onoga što su rani grčki doseljenici mogli da pretpostave. Bizas je gradu dao ime: Vizantion.

Konstantinopolj

Početkom 100-tih godina pre nove ere grad je postao deo Rimskog carstva, a 306. godine nove ere car Konstantin Veliki je učinio Vizantion prestonicom Istočnog rimskog carstva.

Od tog trenutka (306.n.e) grad je bio poznat kao Konstantinopolj.

Sredinom 400-ih godina nove ere bilo je vreme previranja u carstvu. Varvari su osvojili zapadno Rimsko carstvo, dok je Istočno (Vizantijsko carstvo) zadržalo Konstantinopolj kao prestonicu.

Godine 532. za vreme vladavine Justinijana I, antivladini nemiri su uništili grad. Obnovljen je, a izuzetne građevine kao što je Aja Sofija stoje kao spomenici visinama koje je vizantijska kultura dostigla.

Atribut koji je ovaj grad učinio toliko poželjnim, njegova sjajna lokacija za trgovinu i transport između tri kontinenta, bio je i njegova slaba tačka i stavio ga na metu osvajača. U narednih nekoliko stotina godina Persijanci, Arapi, nomadski narodi i učesnici Četvrtog krstaškog rata napadali su Konstantinopolj.

Pad Konstantinopolja (Carigarada)

Godine 1453. kada je Konstantinopolj bio toliko oslabljen skoro stalnim invazijama i bitkama, Turci Osmanlije predvođeni sultanom Mehmetom II uspeli su da osvoje grad.

Preimenovan u Istanbul, postao je treća i poslednja prestonica Otomanskog carstva. Do sredine 1500-ih godina, Istanbul, sa skoro pola miliona stanovnika, bio je veliki kulturni, politički i komercijalni centar. Osmanska vlast je napredovala sve dok nije poražena u Prvom svetskom ratu, zbog čega su saveznici zauzeli Istanbul.

Konstantinopolj

Kada je Republika Turska rođena 1923. godine, nakon rata za nezavisnost, Kemal Ataturk je preselio glavni grad u grad Ankaru.

Istanbul je nastavio da živi – dramatično se širi i iz godine u godinu postaje sve veći.

Danas Istanbul ima preko 15,5 miliona stanovnika, a procenjuje se da se broj stanovnika povećava svake godine za oko pola miliona.

Istanbul nastavlja da bude grad koji stvara sopstvenu istoriju na mestu gde se spajaju dva kontinenta; Evropa i Azija.

Istanbul – geografski položaj grada

Geografskim položajem poput onog koji ima Istanbul malo se koji grad može pohvaliti – naime, ova metropola se prostire na teritoriji dva kontinenta – Evrope i Azije. Zapadni deo grada nalazi se na evropskoj strani, dok je istočni na azijskoj.

Istanbul ili Istambul

Po dugoj tradiciji, vode koje zapljuskuju poluostrvo nazivaju se „tri mora“, a to su:

  • Zlatni rog
  • Bosfor
  • Mramorno more

Zlatni rog je rukavac, dug oko 7km, a turci ga zovu Haliç („Kanal“). Bosforski moreuz povezuje Crno more sa Sredozemnim, preko Mramornog mora i moreuza Dardanela.

Uski Zlatni rog odvaja stari Istanbul (Stambol) na jugu od „novog“ grada Bejoglua na severu, dok Bosfor deli evropski Istanbul od gradskih četvrti na azijskoj obali – Üsküdar (drevni Hrisopolis) i Kadıköy (drevni Halcedon). Južno od Istanbula prostire se Mramorno more, a na severu ga okružuje Crno more.

Kao morska luka, Istanbul je i najbliži azijski grad Evropi i najbliži evropski grad Aziji.

Važnost Istanbula počiva na njegovoj strateškoj važnosti u komercijalnom smislu – geografski položaj ga čini jednim od najboljih svetskih gradova, koji funkcioniše kao most između Evrope i Azije.

Istanbul ili Istambul

Stari grad se prostire na oko 23 kvadratna kilometra, ali granice grada se protežu mnogo dalje. Prvobitni grad na poluostrvu imao je sedam brda, neophodnih za Konstantinov „Novi Rim“.

Šest brda su vrhovi dugog grebena iznad Zlatnog roga; sedmi je usamljen u jugozapadnom uglu. Oko njihovih padina nalaze se mnoge džamije i druge istorijske znamenitosti koje su 1985. godine zajedno proglašene UNESCO-vom svetskom baštinom.

Kako doći do Istanbula?

Obzirom na povoljan geografski položaj grada, do Istanbula se može doći vazdušnim, kopnenim i vodenim saobraćajem.

kula galata

Istanbul ima dva aerodroma, stoga je doći u Istanbul avionom najjednostavnija opcija. Aerodrom Istanbul Ataturk je internacionalni aerodrom, a ujedno je glavni i najprometniji aerodrom u gradu. Nalazi se 20km zapadno od gradskog centra, a odlikuju ga sve karakteristike velikih svetskih aerodroma – brojne prodavnice, menjačnice, ugostiteljski objekti i dr.

Drugi aerodrom u Istanbulu je Međunarodni aerodrom Sabiha Gökçen koji se nalazi na anatolijskoj strani grada. Sa drugog aerodroma uglavnom saobraćaju čarter letovi i niskobudžetne avio kompanije.

U Istanbul se vrlo lako može doći i kopnenim putem, različitim prevoznim sredstvima. Zavisno od polazišne tačke, putovanje do Istanbula može trajati i više desetina časova, ali grad je sa ostalim prestonicama Evrope povezan auto-putevima, stoga bi vožnja trebalo da bude ugodna.

Istanbul klima

U Istanbulu su leta topla i vlažna, a zime duge, hladne, vetrovite i delimično oblačne. Moglo bi se reći da su klimatske karakteristike Turske i Srbije dosta slične. Tokom godine, temperatura obično varira od 4 do 30° Celzijusa, a retko pada ispod 4° ili prelazi 32°.

Putovanje u Istanbul idealno je u periodu proleća i jeseni, kada su temperature blage i prijatne, a padavina gotovo da i nema ili su umerene.

Najbolji meseci da se isplanira put za Istanbul su maj i jun, ili septembar i oktobar. Jul i avgust bi vas mogli iznenaditi visokim temperaturama, dok zime znaju da budu vetrovite, iako temperatura u Istanbulu retko pada ispod nule.

Prosečna zimska temperatura u Istanbulu je od 3 do 9 stepeni, a blagi klimatski uslovi su jedan od razloga zašto se brojni turisti odlučuju za doček Nove godine u Istanbulu.

Kultura Istanbula

Na kulturno nasleđe Istanbula uticala je u mnogome njegova bogata istorijska prošlost, a kao rezultat u gradu kakav poznajemo danas prepliću se različite kulture i religije.

Istanbul obiluje muzejskom ponudom, od koje je najpoznatija Topkapi palata (bivša Sultanova palata), istorijskim građevinama, džamijama, crkvama, sinagogama. Pomoćni objekti brojnih džamija pretvoreni su u muzeje, koji svedoče o kulturi i običajima Osmanlijskog carstva.

Istanbul ili Istambul

Istorijske građevine, poput Hipodroma, Konstantinskog foruma ili Valensovog akvadukta, narušene su zubom vremena, ali su spomenici kulture pod zaštitom UNESCO, vekovima stari. Uz sve kulturno-istorijske spomenike Istanbul obiluje karakterističnim turskim hamamima, bunarima, grobnicama, kasarnama i utvrđenjima.

Tradicionalna arhitektura specifična za tursko podneblje meša se sa modernim neboderima, čineći Istanbul jedinstvenim gradom koji nije nalik ni na jedan drugi.

Kakvi su običaji i tradicije u Istanbulu

U Istanbulu ćete upoznati tradicije i običaje koje nećete naći nigde drugde u svetu. Bilo da su verske ili kulturne, ove tradicije su fascinantne i zanimljive.

Jedna od najpoznatijih je Nazar (zlo oko ili Fatimino oko). Zlo oko je jedan od najpopularnijih suvenira u Turskoj. Amajlija napravljena od stakla, u obliku plavog oka, za cilj ima da otera negativnu energiju iz očiju osobe koja vam zavidi.

Zlo oko je plavo, jer prema sujeveru plave oči odaju najviše negativne energije, a stakleno oko bi trebalo da je poništi. Tradicionalno u Istanbulu, zle oči se kače za odeću novorođenih beba, iznad vrata u kućama radi zaštite od uroka.

Istanbul ili Istambul

Običaji u Istanbulu su i Goruculuk (udvaranje). Prema turskoj tradiciji, kada porodica želi da im se sin oženi, oni prvo posete potencijalnu ženu i njenu porodicu, kako bi pregledali i (ako je sve u redu) zatražili njenu ruku. U ovim scenama udvaranja tradicionalno je da buduća mlada skuva tursku kafu i služi je budućoj tazbini, dok je oni izbliza gledaju.

Još jedan običaj je Kına Gecesi (Noć kane). Proslava koju organizuje mlada, za njene rođake i prijatelje pre venčanja. Noć kane tradicionalno uključuje nanošenje kane na ruke mlade. Religiozni obred prelaza tradicionalno simbolizuje krv, koja označava prelazak neveste iz devojaštva u polnu zrelost.

Još jedan običaj tipičan za tradicionalno tursko društvo je Sunnet (obrezivanje). Ovo je monumentalan događaj u životu svakog turskog dečaka, jer označava tranziciju ka muškosti. Prema tradiciji, dečaci koji treba da budu obrezani moraju da nose blistavu odeću i proslavljaju uz zabavu koja je uporediva sa velikim rođendanom.

Turski čaj i cenkanje

Turski čaj nije samo jaka tamnocrvena tečnost koja se servira u čaši u obliku lale, to je tradicija koja se vrti oko gostoprimstva. Gde god da odete u Istanbulu, tradicionalno je da vam se ponudi šolja turskog čaja u znak dobrodošlice, bilo da ste u nečijem domu ili poslovnom prostoru.

Zanimljivost: u Istanbulu se više pije čaj nego kafa!

Turski čaj

Jedan od najpoznatijih običaja u Istanbulu je cenkanje. Kada posetite Veliki bazar, jednu od najvećih pokrivenih pijaca na celom svetu, budite spremni da se cenkate sa prodavcima.

Cenkanje je deo tradicionalnog rituala u kojem prodavci uživaju.

Mali savet – nikada nemojte da izgledate previše zainteresovano za robu koju nude, tako ćete postići bolju cenu!

Istanbul ili Istambul

Običaj u Istanbulu koji svedoči o dobrodušnosti ovog naroda je i Adaklık Kurban (predano žrtvovanje). Na kraju Ramazana tradicionalno je žrtvovati životinju i donirati meso siromašnima. Adaklık Kurban je postao veoma popularan u Turskoj, a žrtve se mogu „prineti“ i u drugim vremenima, ako, na primer, porodica želi da se kćerka uda ili dobije dobar posao.

Gostoljubivost tuskog naroda

Turci su izuzetno gostoljubiv narod vruće krvi – temperamentni su, veseli, srdačni, pristupačni i otvoreni. Čak i ako nekoga srećete prvi put, možda ćete biti pozvani na večeru ili ručak u njegovom domu.

Oni su otvoreni i velikodušni, a goste zovu „Misafer“, time ukazujući da ste visoko cenjeni gost, te da im je čast da vas pozovu i brinu o vama. Ako budete pozvani u nečiji dom u Istanbulu, obavezno izujte cipele pre ulaska. Ovaj simpatični običaj se zadržao i u modernom turskom društvu.

U mnogim tv emisijama turci su predstavljeni kao agresivan narod, ali istina je da su većinski prijateljski orijentisani, nasmejani i uvek spremni za razgovor i šalu.

Hrana u Istanbulu – Gastronomska raznolikost turske kuhinje

Turska kuhinja je raznovrsna, a ako posetite Istanbul umesto lanaca restorana brze hrane odlučite se da isprobate tradicionalna turska jela:

  • Turski doručak – uključuje čaj, razne vrste sireva, masline, salate i sudžuk, tradicionalnu sušenu kobasicu od goveđeg mesa. Za doručak takođe možete jesti burek ili mantije.

Istanbul hrana

  • Menemen je turski omlet, koji je obogaćen paprikom, lukom i paradajzom. Nalik je domaćem satarašu, iako se u Istanbulu smatra omletom.

Menemen

  • Meze – hladna plata. Reč “meziti” ili “mezetluk” poreklo vodi iz turskog jezika, a u Istanbulu će vam biti jasno i zašto. Hladne plate sa raznim vrstama sireva, salata i dimljenog mesa, nešto su što morate da isprobate.

meze istanbul

  • Kebab ili giros – tradicionalni su specijaliteti koji se sastoje od seckanog jagnjećeg, junećeg ili pilećeg mesa koje se peklo na vertikalnom ražnju. Kebabi su turska “brza hrana”, a služe se na tanjiru ili u pita hlebu (nalik tortilji), sa raznim dodacima.

Kebab

Istanbul – raj za sladokusce

U Istanbulu nemojte propustiti da probate i njihove čarobne slatkiše i poslastice.

Ovo su neki od ukusnih poslastica koje ne smete da propustite:

  • Lokum (Rahat lokum) – U davna vremena ovo je bila poslastica namenjena samo višoj klasi. Ratluk se uvijao u svilu i tako donosio na dvor, međutim, danas se služi u skoro svakom kafiću uz tursku kafu.
  • Baklava – sigurno jedan od najpopularnijih turskih slatkiša. U Turskoj možete pronaći ove poslastice i sa pistaćima i čokoladom.
  • Sladoled (Dondurma) – Kada ste u Turskoj ni slučajno nemojte da tražite „ice cream“, već „dondurmu“. Dondurma je pravi turski sladoled, koji ima specijalne sastojke koji ga čine drugačijim od običnog sladoleda.
  • Tulumbe – ovo je jedan od najstarijih kolača koji se i danas često priprema u Turskoj. Priprema se kad se prženo testo natapa specijalnim slatkim sirupom.
  • Halva (Alva) –  Ime halva potiče od arapske reci „halava“ što znaci slatkiš. Glavni sastojci halve su tahini i šećer.
  • Kunefe – ovo je poslastica sa sirom, koja se poslužuje sveže pripremljena i ukrašena mlevenim pistaćima.
  • Urmašice – veoma slatka poslastica. Preliva se jako slatkim šećernim sirupom, a naziv duguju svom obliku koji podseća na urmu.

istanbul slatkisi

>