Plaža Matala – mesto ljubavi i slobode na Kritu
Plaža Matala - mesto ljubavi i slobode na Kritu
Krit je najveće i najjužnije grčko ostrvo, koje zapljuskuju talasi čak tri mora. Iako može da se ponosi sa čak 400 prelepih plaža, teško je, ali ipak moguće izdvojiti neke najlepše. Među tim plažama, tačnije među najlepših pet, je plaža Matala, u istoimenom mestu.
Nalazi se na oko 70 km od grada Herakliona. Sa jedne strane plaže nalaze se impozantne, zadivljujuće litice, sa krivudavim uvalama i pećinama, koje su još u antičko doba meštani kopali u rezbarili u stenama. Danas su ove praistorijske, veštačke pećine, opasane ogradom. S druge strane nalazi se hlad koji pravi zadivljujuća i raznovrsna priroda Krita, a u sredini pruža se pogled na otvoreno Libijsko more, koje u ovom mestu ume da bude toliko čisto da se dno jasno vidi čak i na dubini od 40m.
Iako mestašce danas živi na račun turizma, veoma vešto čuva upečatljiv šarm i karakter mirnog, tihog, ribarskog seoca, kakvo je bilo početkom 20. veka.
Ono po čemu je plaža ipak najpoznatija, su hipici koji su tokom 60–ih, koristili njene pećine kao sklonište. Članovi postratne, bejbi bum generacije, spremni da se odvoje od materijalizma i potrošačkog društva. Svoj mirni protest iskazali su naseljavanjem ove prelepe plaže gde su mogli da budu jedno sa prirodom i da žive jednostavan život.
Mnogi hipici su živeli u stenama i pećinama koje se nalaze sa strane plaže. Veliki broj njih imaju sobe, stepenice, krevete ili prozore, što ukazuje na to da su nekada korišćeni kao rezidencije. Hipiji su se slobodno izražavali, uživali u ljubavi i stvaranju.
Karakteristika hipija bila su dva prsta pobede, praćena sloganom „Peace man“. Otprilike u to vreme na tom području nije bilo apsolutno ništa, već malo ribarsko selo za stanovnike sela Pitsidia, tako da je osećaj slobode bio neograničen. Matala je postala toliko popularna kod hipija da su privukle nekoliko poznatih ličnosti poput Joni Mitchell (otpevao je pesmu za Matalu pod nazivom „Carei“), Boba Dilana, Janis Joplin i Joan Baez.
Međutim, sve je to naglo prestalo tokom grčke diktature (’70 - te), kada je lokalna Crkva proterala „sramne“ hipike. Tada su se „deca cveća“ preselila u druge regije Krita (Preveli, Plakias, Lendas, Vai), ali većina njih se preselila na ostrvo Ios, na Kikladima, i nastavila svoj srećan život.
Dvadesetak godina kritske istorije, ispisano je šarenim slovima. Ribarski tepisoni tada su bili zamenjeni cvetnim košuljama, a uz zvuke kritske lire, čula se i psihodelična muzika.
Rame uz rame sa ribarskim kapicama, bile su cvetne krune u kosi. Ova dva sveta postepeno su se mešala. Dan danas, pored skromnog usporenog života na ovo mestu, osete se i tragovi hipika, kao što su opuštenost, ljubav, i pre svega sloboda. A svake godine u letnjem periodu organizuje se Matala festival od sloganom „Today is life. Tomorrow never comes.“
Od ovakvog mesta koje slavi prirodu, ljubav i slobodu, može se očekivati snažna ekološka osveštenost. Matala je jedno od najvećih prirodnih okruženja za razne vrste biljaka i zaštićenih vrsta životinja. Čak se i turisti mogu priključiti nekim od mnogobrojnih projekata, kao što je Archelon – društvo za očuvanje morskih kornjača Grčke.
Iako je donekle tradicionalno grčko mesto, ne dajte se zavarati - Matala sigurno ide u korak s vremenom. Ponosni je vlasnik Plave zastavice koja garantuje ugođaj po propisima, kvalitet vode i uslova. Spaja mesta za kampovanje i tavernice, sa luksuznim hotelima i savremenim restoranima, kao i mestima za noćni provod. Sve u svemu, plaža ovog mestašca, nudi za svakog po nešto.
Autor: Olja Bilinović