Reka Tara
Reka Tara
U našoj neposrednoj blizini, iako mi toga najčešće nismo svesni, nalazi se prava lepota i nebrušeni prirodni dijamant. U pitanju je prelepa reka Tara i najdublji kanjon u Evropi - kanjon reke Tare.
Reka Tara i planina Tara
Pre nego što počnemo da pišemo o, prema mnogima najlepšoj reci na ovim prostorima, želimo da odmah razjasnimo - planina i reka Tara nisu isto!
Reka Tara je granična reka između Republike Srpske i Crne Gore. Nastaje od dve rečice Opasanice i Veruše ispod planine Komovi. Većim delom teče kroz Crnu Goru, a poslednjih 40tak km reke i kanjona Tare nalazi se u Republici Srpskoj. Kod mesta Šćepan polje i sastavka sa rekom Pivom pravi reku Drinu.
Rafting kampovi se nalaze u Republici Srpskoj, na nekih 20 kilometara od grada Foče. Najuzbuljiviji i najatraktvniji deo toka reke Tare je poslednjih 25km, a upravo u tom delu se održava rafting.
Planina Tara se nalazi u zapadnoj Srbiji, relativno blizu Užica, Zlatibora, Bajine Bašte. Od planine Tare do reke Tare i rafting kampova imate imate oko 2,5h vožnje. Ukoliko ste odseli na ovoj planini, možete i da skoknete da se upoznate sa prelepom prirodom u kanjonu reke Tare i da se oprobate u raftingu.
Reka Tara - mapa
Od svog nastankam od dve rečice Opasanice i Veruše do sastavka sa Pivom i pravljenja reke Drine, Tara je dugačka čak 146 kilometara. [caption id="attachment_64161" align="alignnone" width="845"]
Kanjon reke Tare
Što se tiče kanjona reke Tare, njegova dubina dostiže čak i do 1333m, a dugačak je 149km. Kanjon Tare je i pod zaštitom UNESCO-a, kao prirodno blago značajno za celu planetu.
Treba reći da je Tara ispunila čak tri uslova za prijem u UNESCO: geološki, hidrološki i biološki fenomen (za upis u listu dovoljan je samo jedan). U samom kanjonu se krije preko osamdeset pećina. Neke su još uvek relativno neistražene, a u nekima su pronađeni čak i tragovi praistorijski ljudi.
Ovaj kanjon je svakako jedna spečificna lokacija, koja još uvek čeka da bude potpuno istražena. Sa svojom specifičnom florom i faunom kanjon dokazuje da je poseban u svakom smislu.
Ne vredi pričati o Tari, a ne spomenuti impozantni i veličanstveni most na Đurđevića Tari. Ovaj neobično dug i visok most, sa koga se, reklo bi se, pre leti nego šeta ili vozi. Grandiozan je po svojoj konstrukciji, ali i znamenit i poseban po svojoj sudbini i ulozi kroz istoriju.
Kada je 1940. godine most izgrađen, držao je dva svetska rekorda, od kojih jedan drži i dan danas. Njegov prvi, a ujedno i najveći (od ukupno 5) betonskih lukova, ima raspon od 116m, a tako nešto do tada nikada i nigde u svetu nije izvedeno.
Drugi, ne manje bitan rekord, koji ni dan danas nije nadmašen (a zbog napretka građevine, verovatno neće ni biti) je izgradnja drvene skele za potrebe izgradnje mosta, čija je cena bila cak 40% ukupne cene mosta.
Osim toga, most na Tari dugo je važio i za najveći drumski most od armiranog betona u Evropi. Most je visok 172m iznad reke Tare, a ono što je dodatno interesantno, i što doprinosi adrenalinskom šoku kada se na njemu i nađete, jeste činjenica da je dug 350m, a širok tek toliko da na njemu mogu da se mimoiđu automobil i autobus.
Legenda o mostu
Osim svih ovih “tehničkih” podataka, jedinstvenom skupu osećaja koji imate dok posmatrate ovaj most, doprinose i razne legende o njemu. Jedna on njih je vezana za čuvenog Lazara Jaukovića. On je bio jedan od inženjera zaslužnih za ovo grandiozno delo, a kasnije ulazi u legendu kao tvorac koji je bio prisiljen da sruši svoje najlepše delo.
Na samom početku drugog svetskog rata, iz bezbednosnih razloga je ovo morao da učini, da bi kasnije i sam bio streljan na svojoj velelepnoj građevini. Danas se pored mosta, u spomen na Lazarevo junaštvo, nalazi i njegova bista. Ona svedoči o hrabrosti, zahvaljujući kojoj širom sveta putuje priča o “ocu” koji je svoje “čedo” morao da “ubije”.
Most je danas atraktivan za sve vrste ekstremnih sportova, počev od samog raftinga Tarom, pa do bandži džampinga i zip lajninga. Pozivamo Vas da posetite ovo čudo prirode i svim svojima čulima se uverite u lepotu o kojoj se toliko priča.
Reka Tara - rafting Tarom
2005. godine na Vrbasu i reci Tari u Bosni i Hercegovini održano je evropsko prvenstvo u raftingu, a u maju 2009. godine je održano Svetsko prvenstvo u raftingu. Prema Međunarodnoj rafting federaciji, događaj je bio izuzetno uspešan.
Rafting je veoma popularna aktivnost na reci Tara. Zbog svojih brzaka i jake struje reke Tare, rafting sezona traje od aprila do oktobra i u ovom periodu reka je veoma posećena. Ovo je takođe jedna od najpopularnijih adrenalinskih stvari u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Rafting Tarom u aprilu je najbrži i donosi najviše adrenalina dok je u rafting u septembru nešto mirniji i preporučuje se onima koji prvi put idu na rafting.
Rute splavarenja su različite od onih sa vrha reke Tare koji traju nekoliko dana, do popularnijih jednodnevnih od mesta Brštanovice do Šćepan Polja. Jednodnevna ruta duga je oko 25 km i traje 2 do 3 sata.
Autor: Stević Nebojša