Neverovatna umetnička dela i arhitektura poznata kao Sedam svetskih čuda starog sveta služe kao dokaz genijalnosti, mašte i silnog napora drevnih civilizacija.

Sedam svetskih čuda starog sveta

Drevni pisci sastavili su listu od „sedam čuda“. Nažalost, danas je većina ovih građevina uništeno, a ovo je spisak sedam svetskih čuda starog sveta:

Originalni spisak potiče iz dela Filona iz Vizantije napisanog 225. p.n.e. pod nazivom „Sedam čuda“. Na kraju, ljudske ruke udružile su se sa prirodnim silama da unište sva čuda osim jednog.

Naravno, postoji mogućnost da bar jedno čudo uopšte nije postojalo. Ipak, svih sedam čuda nastavljaju da nadahnjuju buduće generacije kreativnošću i veštinama drevnih civilizacija.

1. Egipatske piramide

Jedno od sedam svetskih čuda starog sveta čine piramide u EgiptuEgipatske piramide se smatraju najvećim i najspektakularnijim ostvarenjima Egipatske civilizacije koje su i danas ostale očuvane, a služile su kao večne grobnice egipatkih vladara i velikodostojnika.

Egipatske piramide

Prva piramida, odnosno kraljevska grobnica, datira još od 2650. godine pre nove ere i poznata je kao Džoserova piramida, dok su najpoznatije piramide Keopsova piramida, Kefrenova piramida i Mikerinova piramida.

Napoznatije, najbolje očuvane i najposećenije piramide u Egiptu se nalaze na području Gize i njih čuva najveći monolitski kip na svetu, velika Sfinga.

2. Vavilonski viseći vrtovi

Viseće vavilonske vrtove, ako su postojali kako je opisano, izgradio je Nabukodonosor II između 605-562. p.n.e. kao poklon svojoj ženi Semiramidi. 

Stari pisac iz tog vremena Diodor Siculus ih je opisao kao samozalivajuće vrtove, sa egzotičnom florom i faunom, visine od preko 23 metra kroz niz terasa i balkona.

Diodor je napisao da su Nabukodonosorovoj supruzi nedostajale planina i cveća svoje otadžbine i tako je kralj dao naredbu da joj se napravi planina u Vavilonu.

Kontroverza oko toga da li su vrtovi postojali potiče iz činjenice da se oni nigde ne pominju u vavilonskoj istoriji i da ih Herodot, „otac istorije“, u svojim opisima Vavilona ne spominje. Postoje mnoge druge drevne činjenice, brojke i mesta koja Herodot propustio da pomene, ili se pokazalo da je pogrešio. Diodor, Filon i istoričar Strabon tvrde da su vrtovi postojali. Vavilonski vrtovi su uništeni zemljotresom nešto posle 1. veka nove ere.

3. Stauta Zevsa u Olimpiji

Statuu Zevsa u Olimpiji stvorio je veliki grčki vajar Fidija. Ovaj vajar je poznat i kao najbolji vajar drevnog sveta. Prema predanjima ovaj vajar je napravio Zevsov kip u 5. veku p.n.e., a takođe je radio i na Partenonu i statui boginji Atine.

Statua je prikazivala boga Zevsa kako sedi na njegovom prestolu. Zevsova koža je bila napravljena od slonovače, a odeća od kovanog zlata. Visina kipa je bila 12 metara i dizajnirana je bila da ulije strahopoštovanje poklonicima koji su dolazili u Zevsov hram u Olimpiji.

Hram u Olimpiji propao je nakon uspona hrišćanstva i zabrane Olimpijskih igara kao „paganskih obreda“. Kip je odnesen u Carigrad, gde je kasnije uništen, negde u 5. ili 6. veku nove ere, u zemljotresu.

4. Artemdin hram u Efesu

Grad  ratnika bio je i obavezno odmorište sebi sličnima. Aleksandar Veliki je prilikom svakog njegovog pohoda, odsedao u Efesu, a njega sa hramom povezuje i jedna zanimljiva legenda.

Artemidin hram nije bio prvi hram izgradjen u Efesu,ali je svakako bio najveličanstveniji među njima.

Datira iz 550. godine pre nove ere i izgradnju je finansirao kralj Knosos, dok je glavni arhitekta bio Grk Herosifron.

Artemidin hram u Efesu

Izgradnja ovog hrama bila je neverovatan podvig, ako se samo uzme u obzir primitivno oruđe i transportna sredstva kojima se u to vreme raspolagalo. Prizor završenog hrama opčinjavao je umetnike.

Kada je antički pisac Antipater iz Sidona došao da vidi tu veličanstvenu građevinu, rekao je: „Osim Olimpa, sunce još nikada nije videlo nešto što se može uporediti sa ovim.”

5. Mauzolej u Halikarnasu 

Mauzolej u Halikarnasu bio je grob persijskog Satrapa Mausola, izgrađen  351. pne. Mausolus je izabrao Halikarnasa za svoj glavni grad, a on i njegova voljena supruga Artemisija su se potrudili da stvore grad čija lepota ne bi imala premca u svetu.

Mausolus je umro 353. pne., a njegova supruga je želela da stvori poslednje počivalište dostojno tako velikog kralja. Artemisia je umrla dve godine nakon Mausolusa i njen pepeo je sahranjen u velikom mauzoleju. 

Iz mauzolove grobnice i njegovog imena izvedena je i reč „mauzolej“.

Grobnica je bila visoka čak 41 metar i ukrašena prelepim skulpturama. Mauzolej je uništen u nizu zemljotresa koji je pogodio područje Male Azije i ležao je u ruševinama stotinama godina. Vitezovi Svetog Jovana Malteškog 1494. godine ga u potpunosti demontiraju i koriste materijal u izgradnji svog zamka u Bodrumu.  

6. Kolos sa Rodosa

Kolos sa Rodosa je bila statua boga Heliosa (boga zaštitnika ostrva Rodos) izgrađena između 292. i 280. pne. Statua je bila visoka preko 33 m, s pogledom na luku Rodos. Kip je bio dosta sličan Kipu Slobode u Njujorku (koja je baš napravljena po uzoru na Kolos).

Plinije Stariji tvrdi da su prsti Kolosa bili veći od većine statua njegovog doba.

Kolos sa Rodosa

Kip je naručen nakon poraza invazijske vojske Demetrija 304. p.n.e. Demetrije je za sobom ostavio veliki deo svoje opsadne opreme i naoružanja, a stanovnici Rodosa su prodali naoružanje za 300 talenata (otprilike 360 miliona američkih dolara). Novac su iskoristili za izgradnju Kolosa.

Statua je stajala samo 56 godina pre nego što je uništena zemljotresom 226. pne. Prema nekim istoričarima, bronzane ruševine su na kraju prodate „jevrejskom trgovcu u Edesi“ oko 654. godine n.e. Trgovac ih je odneo na čak 900 kamila da se istope.

7. Aleksandrijski svetionik

Aleksandrijski svetionik, bio je sagrađen na ostrvu Faros. Svetionik je bio visne oko 134 m, a naručio ga je Ptolomej I. Izgradnja je završena negde oko 280 p.n.e., a svetionik je bio druga najviša građevina koju je čovek stvorio na svetu (posle piramida).

Svetlost Aleksandrijskog svetionika (ogledalo koje je odbijalo sunčeve zrake danju i vatru noću) mogla se videti čak 56 kilometara daleko od kopna

Struktura se sastojala od četvrtaste osnove, koja je u visini imala ovalni vrh. Oni koji su videli svetionik u svom punom sjaju, svedočili su da same reči nisu dovoljne za opisivanje lepote ove građevine. Svetionik je oštećen u nekoliko zemljotresa i početkom 15. veka totalno uništen. 

putovanja

Fotografije sedam svetskih čuda nekada i sada

Egipatske piramide

Egipatske piramide

Vavilonski viseći vrtovi

Vavilonski viseći vrtovi

Sedam svetskih čuda starog sveta

Statua Zevsa u Olimpiji

Sedam svetskih čuda starog sveta

Statua Zevsa u Olimpiji

Artemidin hram

Sedam svetskih čuda starog sveta

Sedam svetskih čuda starog sveta

Mauzolej u Halikarnasu 

Sedam svetskih čuda starog sveta

Sedam svetskih čuda starog sveta

Kolos sa Rodosa

Kolos sa Rodosa

Kolos sa Rodosa

Aleksandrijski svetionik

Aleksandrijski svetionik

Aleksandrijski svetionik

Foto: Buget Direct

Ukoliko želite da saznate koja su to svetska čuda proglašena 07.07.2007. godine na svečanosti u Lisabonu to možete saznati u blogu – sedam svetskih čuda novog sveta

Autor: Stević Nebojša