Verovatno ste čuli mnoge priče o Amsterdamu, i verovatno je većina njih i istinita. Ipak, postoje neke stvari koje je korisno znati, koje nisu toliko očigledne, a koje vam mogu pomoći da bolje isplanirate svoje putovanje u Holandiju. 

Stvari koje bi trebalo znati o Amsterdamu:

Bicikli su svuda, ali da iznajmite jedan možda i nije tako dobra ideja

Jedna od mnogobrojnih stvari po kojima se Amsterdam ističe jeste da njegovim putevima dominiraju bicikli i urbani način života Holanđana. Postoji ogroman parking prostor na šest nivoa ispred glavne železničke stanice – samo za bicikle. Još jedna interesantna stvar koju ćete odmah primetiti jeste da su skoro 90 procenta ovih bicikala ono što oni nazivaju “omafiets” (dedin bicikl) jer izgledaju kao da su svi proizvedeni u istoj fabrici pre 60 godina.  Amsterdamska kultura biciklizma je, doduše, i pomalo komplikovana. Rentiranje u gradu može biti vrlo jednostavno, pa i jeftino na nekim mestima, ali nije toliko interesantno koliko deluje.  Prva stvar, beskonačni redovi biciklista uvek su prenatarpani užurbanim Holanđanima koji se voze unaokolo većom brzinom, tako da vaša turistička grupa, koja želi polako da razgleda, neće moći lako da se ukolpi sa njima, pa ćete stvarati gužvu i možda osetiti i bes lokalaca što ste im na putu. Još jedna iznenađujuća stvar jeste da nećete uvek sa lakoćom pronaći mesto gde bezbedno možete ostaviti vaš bicikl kad stignete do željenog odredišta. Iznajmite bicikl na jedan dan i to će biti korisno da se odvozate do vetrenjača i perifernijih delova grada, ali nemojte ga iznajmljivati na sve vreme koliko planrate da se zadržite u Amsterdamu jer vam neće uvek koristiti.

U gradu skoro da nema automobila

Kada prvi put stignete na amstredamsku glavnu železničku stanicu, ugledaćete taksi stajalište i pored toga automobilsku saobraćajnu gužvu, ali ovaj deo grada možete lako izbeći. I kad se jednom izvučete iz te male oblasti (koja se naziva Damark), jedva ćete videti poneki automobil na ulicama grada. Amsterdamski sistem javnog prevoza je fantastično uređen i uglavnom se sastoji od tramvaja, ali takođe odlično funkcionišu i autobusi i metro. Još dodajte već gore pomenute bicikle, tako da se automobili skoro i ne koriste. Ovo je delimično i zbog toga što je parking mesto u Amsterdamu skupo i teško ga je pronaći, pa je rezultat toga da veoma mali broj ljudi vozi po gradu. Ovo, donekle, stvara i osećaj mira koji se zbog odustva automobila primećuje, na primer, u Veneciji. Međutim, ovaj osećaj mira može se nekad prekinuti odzvanjanjem zvonaca na biciklima lokalaca koji ih često koriste kada pokušavaju da vas upozore da se nalazite na brzoj stazi gde im smetate da prođu. Ali, ne brinite, ova pravila brzo možete naučiti. Tramvaji su takođe dosta tihi, a njihova glasna digitalna truba oglasiće se kratko da vas opomene da ćete biti udareni ako se ne pomerite sa strane, jer tramvajima uvek treba više vremena da se zaustave. Ipak, veliki deo grada je pokriven samo pešačkim zonama, ili pešačkim i biciklističkim, tako da grad na mnogim mestima deluje kao zeleni urbani raj ako pogledate oko sebe.

 Centar grada je virtuelno oslobođen od poslovnih zgrada

Netherlands Amsterdam Reflection of building in canal called Singel

Ovo je još jedna stvar koju možda nećete odmah samostalno primetiti. Celim centrom grada (turistčka zona) uz kanale dominiraju kuće iz 17. veka “upakovane” između hotela i uslužno-prodajnih oblasti i možda ćete pomisliti da bi ova važna evropska prestonica trebalo biti “natrpana” i poslovnim zgradama kao većina ostalih. Ali planeri grada mudro su odlučili da izmeste ove poslovne komplekse u druge gradske oblasti iz razloga da ne stvaraju konkurenciju jer bi hoteli naplaćivali čitavo bogatstvo. Tako da je rezultat svega ovog da se kompanije kao što su “Hajniken”, “ING Grupa”, “Filips” ili “ABN-Amro” nalaze u ovim “poslovnim parkovima” oko kojih se nalaze železničke stanice odmah izvan grada. Sećate se parkinga na šest nivoa za bicikle koji smo spomenuli na početku? On je pretrpan biciklima ljudi koji se njima dovezu do grada, a onda tu sednu na voz do svog posla. Ovo je još jedan neobičan aspekt Amsterdama koji posetu njemu čini još prijatnijom, a takođe i jeftinijom.

Zakon o zabrani pušenja iz 2008. učinio je situaciju sa kofišopovima još čudnijom

Verovatno ste svesni da Amsterdam ima oko 150 kofišopova gde svako iznad 18 godina starosti može da uđe i legalno kupi travu ili hašiš i tamo je konzumira. U julu 2008. godine grad se pridružio “klubu nepušača” što je dovelo da neuobičajene situacije u kofišopovima. I dalje dosta Evropljana voli da puši kanabis u kombinaciji sa duvanom, ali sada kada je to ilegalno, očekujte da ćete biti “zastakljeni” u nekim kofišopovima. Naime, policajac može da uđe u kofišop koji je prepun naduvanih ljudi, a da unutra bude samo jedna osoba koja će travu mešati sa duvanom i jedino će ona kršiti zakon. Zapravo, u problem će upasti sam lokal, a ne mušterija koja konzumira duvan, tako da vlasnici ovo vrlo ozbiljno shvataju. Većina većih kofišopova postavilo je stakleni zid koji razdvaja regularni deo gde se konobari šetaju i služe, od dela gde možete da pušite, pa nije teško naći mesto za konzumiranje duvana. Ali, kako bi se osoblje zaštitilo od udisanja duvanskog dima, ono ne ulazi u zastakljeni prostor pa ćete svoju porudžbinu morati naručiti u regularnom delu i sami je je preneti do svog mesta. Ipak, i dalje je malo čudna situacija što je marihuana potpuno legalna, dok duvan nije.

Prostitucija je legalna i svakako bi trebalo bar jednom prošetati kroz “Crvenu Zonu” (Red Light District)

Kao i u još nekim delovima Evrope, prostitucija je legalna i u Holandiji, a predstavlja, takođe, i poznatu turističku atrakciju, tzv. “Crvenu Zonu” Amsterdama. Savršeno je razumljivo da ćete možda oklevati da prošetate ovim komšilukom i ako krenete oko 8 uveče verovatno nije loša ideja, ali preko dana je ovo oblast koja se ne bi trebalo propustiti. Ovo je verovatno i najlepši deo ovog prelepog grada, takođe i najstariji, kao i komšiluk prepun istorije. Veći deo “Crvene Zone” izgleda potpuno normalno, iako ima nekoliko izmešanih seksi-šopova, tako da i nije sve baš tako normalno. Ali, takođe postoji i nekoliko ulica gde prostitutke flertuju sa prolaznicima u nadi da će “sklopiti posao”. Preko dana, većina ovih izloga je prazna i uglavnom ćete viđati turističke grupe, lokalce koji rade svoj posao, i policajce koji motre na kradljivce bicikala.

Lokalci uglavnom piju pivo iz manjih čaša

Ovo za mnoge i nije “jaka stvar”, ali je vredno pomenuti. Lokalno stanovništvo pije dosta piva, i uglavnom Heineken, ali se uglavnom služi u čašama od 250 mililitara. Holanđani nemaju tendenciju da brzo ispijaju pivo, pa računaju da će ako naruče pola litre u dve manje čaše ono duže ostati hladnije. Još jedna interesantna stvar je da je cena pola litre piva tačno duplo manja u odnosu na litru, tako da ova strategija sa manjim čašama ne košta više novca, kako bi bilo u većini mesta. Sa ovim saznanjem, možete se uputiti pravo put istinskog lokalnog paba. Skoro svi barovi koji okupljaju turiste, pored većih, nude i za njih ove manje čaše kao i za lokalno stanoništvo, ali mnogi barovi u koje turisti ne zalaze, ili retko zalaze, uopšte i nemaju velike čaše. Ako, iz nekog razloga, baš želite da se uklopite sa meštanima, veličina čaše za pivo može biti dobar početak. Ali koga briga za čašu? Naručite pivo i uživajte….

 Možete govoriti engleski bez oklevanja

Ako posetite Nemačku, ili bilo koju drugu državu južno ili istočno od nje, smatra se pristojnim pre konverzacije upitati drugu osobu govori li engleski, na jedan ili drugi način “Sprechen sie English?” “Habla usted Inglés?” ili kakogod. Ali u Amsterdamu (kao i u većini Holandije i Skandinaviji), ne morate se “gnjaviti” sa tim. Poslednjih godina, ovo je čak uobičajeno i u Berlinu, pa i Atini, ali u Amsterdamu je decenijama uobičajeno da započnete konverzaciju odmah na engleskom. Istina je da su Holanđani ponosni na činjenicu da govore drugi jezik pored svog (a verovatno znaju i nemački, i možda delom francuski i španski). Kada razgovaraju izmešu sebe, Holanđani će to i dalje raditi na holandskom, ali sa mušterijama u barovima, kofišopovima, hotelima, noćnim klubovima, pa i maloprodajnim objektima, započeće razgovor na engleskom, osim ako nisu sigurni da govorite holandski. Pitati ih da li govore engleski u nekim slučajevima čak mogu smatrati i kao blagu uvredu, da ispadne da nisu obrazovani.