Egipat je imao jedan od najvećih i najsloženijih sistema bogova od svih civilizacija u drevnom svetu.
Egipatski bogovi su obožavani i slavljeni sa svim najvećim počastima. Kao gospodarima sveta prinošene su im žrtve i pravljeni velelepni hramovi.
U ovom tekstu pisaćemo o najvažnjim bogovima iz Egipatske mitologije.
Tokom egipatske istorije obožavano je na stotine bogova i boginja. Većina je imala neku osnovnu povezanost npr. sa suncem ili zagrobnim životom. Bogovi bi se mogli vremenom menjati, kako je njihova moć rasla i padala na značaju u razvoju egipatskog društva.
Prema egipćanima svet je nastao iz tame i ogromnog vodenog prostranstva koji se zvao - okean Nun (negde se spominje i kao bog mora). U ovoj praznini izdigao se brežuljak ben-ben i na njemu bog Atum (u nekim verzija Ptah). On se posredstvom magije razmnožavao sa svojom senkom i stvorio dvoje dece Šu (boga vazduha) i Tefnut (boginju vlage).
Napustivši svog oca, krenuli su u stvaranje sveta. Atum zabrinut za svoju decu poslao je oko da ih traži po svetu (ovako je nastao kult svevidećeg oka) i iz suza koje je isplakao od radosti kada je ugledao svoju decu nastali su prvi ljudi.
Međutim ova rana stvorenja nisu imala gde da žive. Šu i Tefnut su se parili i rodili Geba (boga zemlje) i Nut (boginju neba). Geb i Nut, iako brat i sestra, bili su veoma zaljubljeni i nerazdvojni. Atum je smatrao da je njihovo ponašanje neprihvatljivo i odgurnuo je Nuta od Geba, visoko u nebesa. Dvoje ljubavnika zauvek su mogli da se vide, ali više nikad nisu mogli da se dodirnu. Ipak Nut je već bila uveliko trudna i na kraju je rodila Ozirisa, Izisu, Set, Neftidu i Horusa - pet (uz boga Ra) najpoznatijih egipatskih bogova.
Oziris je jedan od najvažnijih egipatskih bogova. Bio je bog podzemlja (carstva mrtvih). Takođe je simbolizovao smrt, vaskrsenje i ciklus poplava Nila na koje se Egipat oslanjao u poljoprivredi. Zbog verovanja u zagrobni život, Oziris je bio veoma cenjen i poštovan u celom Egiptu.
Prema mitu, Oziris je bio kralj Egipta koga je njegov brat Set ubio i raskomadao. Njegova supruga-sestra Izis ponovo je sastavila njegovo telo koje je bilo raskomadno u 42 dela (42 provincije Egipta). Uspela je da ga oživi i sa njim začne sina boga Horusa (često spomenut kao Horus mlađi kako bi se razlikovao od strica).
Izis je Ozirisa uspešno vratio u život. Budući da nije bio kao pre, nije mogao da vlada svetom kao ranije. Umesto toga, spustio se u podzemni svet da bi postao pravedni sudija i vladar zemlje mrtvih. Na slikama je bio predstavljen kao mumificarni kralj, na kome se moglo vidte samo lice i ruke.
Vremenom ovoj boginji je porastao značaj i uticaj, postavši jedna od najvažnijih boginja u panteonu. Kao odana supruga koja je vaskrsla Ozirisa nakon njegovog ubistva i podigla njihovog sina Horusa, Izida je postavila tradicionalne vrline egipatske žene i majke.
Kao žena boga carstva mrtvih, Izis je takođe bila jedno od glavnih božanstava koja se bavila obredima za mrtve. Njena majčina briga često je prikazivana kako se proteže i na mrtve u podzemlju.
U grčko-rimskom periodu poistovećena je sa grčkom boginjom Afroditom i njen kult se širio čak na zapad do Velike Britanije. Veruje se da su prikazi Izide sa detetom Horusom uticali na hrišćanske slike Marije sa detetom Isusom.
Set je bio bog haosa, nasilja, pustinja i oluja. U mitu o Ozirisu, on je ubica Ozirisa, u nekim verzijama mita namamljuje Ozirisa da legne u kovčeg, a zatim ga zatvora i baca u Nil (nakon pronalaska Ozirisa, raskomadao je njegovo telo).
Setov izgled predstavlja problem egiptolozima. Često je prikazan kao životinja ili kao čovek sa glavom životinje, ali istraživači ne mogu da shvate koja bi to životinja trebalo da bude. Obično ima dugu njušku i veoma duge uši. Mnogi naučnici veruju da nikada nije postojala takva životinja i da je Set neka vrsta mita, kombinacija čoveka i izmišljene životinje.
Prema mitu o Ozirisu, Horus je bio sin Izise i Ozirisa, začetog magijom nakon ubistva Ozirisa od strane njegovog brata Seta. Često je bio prikazivan kao soko ili kao čovek sa sokolovom glavom.
Horus je bio bog neba povezan sa ratom i lovom. Takođe se u nekim erama Egipta, vladajući kralj (faraon) smatrao kao ljudsko otelotvorenje Horusa.
Horus je odgajan da se osveti za ubistvo svog oca. Jedna legenda govori da je Horus izgubio levo oko u borbi se sa Setom, ali ga je bog Tot (bog meseca) čarobno izlečio. Pošto je Horusovo desno i levo oko bilo povezano, suncem i mesecom, gubitak i obnova Horusovog levog oka dali su mitsko objašnjenje za mesečeve mene.
Egipatski bogovi se ne mogu zamisliti bez boga Ra. Ra je bio bog sunca i bog stvaralac. Ovo božanstvo se često spominje u staroegipatskoj religiji i kao Re ili Pra. Ra je obično bio predstavljen sa ljudskim telom i glavom sokola.
Verovalo se da je svakog dana čamcem plovio nebom, a zatim svake noći prolazio kroz podzemni svet, tokom kojeg bi morao da pobedi boga zmija Apopisa da bi ponovo ustao i pojavio se na nebu.
Kult boga Ra bio je najviše zastupljen u Heliopolis, sada predgrađu Kaira. Vremenom je Re počeo da se povezuje sa drugim sunčevim božanstvima, posebno s Amonom.
Anubis se bavio pogrebnim poslovima i brigom o mrtvima. Obično je bio predstavljen kao šakal ili kao čovek sa glavom šakala. Povezivanje šakala sa smrću i sahranom verovatno vodi poreklo do toga da su Egipćani često viđali šakale kako se šetaju oko groblja.
Prema Ozirisovom mitu, Anubis je balzamovao i umotao telo ubijenog kralja Ozirisa, postavši tako bog zaštitnik balzamatora.
Boginja Hator je zaštitnica majčinstva i plodnosti, a verovalo se da ona štiti žene na porođaju. Hator se obično prikazivala kao krava, kao žena sa glavom krave ili samo sa kravljim ušima.
Ova boginja imala je i važnu pogrebnu ulogu. Bila je poznata kao „dama Zapada“, jer su grobnice i groblja uglavnom pravljene na zapadnoj obali Nila. U nekim tradicijama, svake večeri bi dočekivala zalazeće sunce. Živi ljudi nadali su se da će na sličan način biti dočekani u zagrobni život.
Bog Tot u egipatskoj religiji, bio je bog meseca, računanja, učenja i pisanja. Smatralo se da je izumitelj pisanja, tvorac jezika, pisar, tumač i savetnik bogova.
Kao bog koji je bio mudriji od ostalih, govorilo se da Tot poseduje znanje o magiji i tajnama nedostupne drugim bogovima. U scenama iz podzemnog sveta, koje prikazuju presudu preminulih nakon njihove smrti, Tot je prikazan kako vaga srca preminulih i izveštava presudu Ozirisu, bogu mrtvih.
Pre nego što se u Novom kraljevstvu uzdigao do nacionalnog značaja, bog Amon se obožavao lokalno u gradu Tebi. Amon je bio bog vazduha, a ime verovatno znači „Skriveni“. Njegovi životinjski simboli bili su ovan i guska.
Nakon što su se vladari Tebe pobunili protiv dinastije stranih vladara poznatih kao Hiksosi i ponovo uspostavili egipatsku vlast širom Egipta, Amon je dobio zasluge za njihovu pobedu. U obliku spojenom sa bogom sunca Ra, postao je najmoćnije božanstvo u Egiptu.
Danas je veliki hram posvećen bogu Amon-Ra u Karnaku jedan od najposećenijih spomenika u Egiptu.
U svojim prvim oblicima boginja mačaka Bastet bila je predstavljena kao žena sa glavom lava ili divlje mačke. U prvom milenijumu pre nove ere uzela je manje divlji oblik domaće mačke.
U kasnijim periodima često je bila predstavljena kao mačka koja sedi sa dosta prefinjenog izgleda, ponekad noseći prstenje u ušima ili nosu. Njen kult su Rimljani preneli u Italiju, a tragovi su pronađeni u Rimu i Pompejima.
Kada se pogledaju ove dve mitologije može se naći dosta sličnosti. Grcima su bogovi životinjskih glava bili bizarni i neobični, ali su neke i prihvatili.