Šta posetiti na Kopaoniku?
Kopaonik je najekskluzivnija i sigurno najpoznatija planina u Srbiji, ali i u regionu. Pored skijanja i aktivnosti na snegu, sigurno ste se pitali kako dodatno iskoristiti vreme i šta posetiti na Kopaoniku?
Kopaonik je destinacija koja svojim posetiocima nudi bezbroj opcija za savršeno provedeno vreme tokom cele godine. Pored odlično uređenih ski staza, može pohvaliti i zaista velikom ponudom lokaliteta, izletišta, rezervata, kao i modernim zabavnim parkom.
Nacionalni park Kopaonik
U jugozapadnom delu Republike Srbije nalazi se Nacionalni park Kopanik, koji se prostire na površini od 11.810 hektara. Zbog svog položaja, klime, bogatih šuma, raznolikosti bilja i prostora za odmor i rekreaciju, 1981. godine ovo područje proglašeno je Nacionalnim parkom.
Nacionalni park predstavlja, zakonom zaštićeni i tačno ograničen predeo koji se održava u prirodnom stanju. Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka Kopaonik nalazi se 698 hektara, izdvojenih u 11 rezervata prirode, koji sadrže retke biljne i životinjske vrste. Pored ovih rezervata prirode nalazi se 26 prirodnih spomenika i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.
Pančićev mauzolej
Pančićev mauzolej je smešten na najvišoj tački Kopaonika, odnosno Pančićevom vrhu, na 2017 metara nadmorske visine. Mauzolej je građen sredinom prošlog veka i nazvan je po poznatom bolničaru Josifu Pančiću.
Josif Pančić je bio lekar po zanimanju, dok se iz hobija bavio botanikom. Jedan je od najvećih imena naše nauke i kulture, naučnik koji je najbolje opisao floru Srbije i balkanskog poluostrva. Iako je posećivao i istraživao mnoge planine, posebno se oduševio Kopaonikom, kom se uvek rado vraćao.
Kako je Josif Pančić bio očaran nepreglednim prirodnim površinama Kopaonika, njegova želja je bila da na ovoj planini bude sahranjen. Želja mu je ispunjena 1951. godine, kada su planininari Srbije i SANU prebacili posmrtne ostatke u mauzolej.
Svetilište Metođe
Svetilište Metođe je prirodni rezervat, smešten u okviru pećine, na mestu gde teče lekovita voda iz kamenih litica. Nastalo je u III veku i nalazi se na 1450 metara nadmorske visine. U samoj steni sagrađena je i mala crkva, koja je bila utočiste narodima koji su se sakrivali od Turaka. Posvetili su je Svetom Metodiju.
Svetilište je karakteristično zbog svoje okoline, odnosno različitih smrčevih i bukovih šuma, ali i zbog obližnjih rudnika. Ljudi godinama posećuju ovo mesto zbog verovanja da izvor isceljuje svaku bolest. Blizu svetilišta nalazi se i gejzir hladne vode posvećen despotu Stefanu Lazareviću.
Vodopad Jelovarnik
Vodopad Jelevarnik predstavlja najviši vodopad u Srbiji, sa visinom kaskada od čak 71 metar. Nalazi se u sklopu Nacionalnog parka Kopaonik, skriven u šimi, na 1116 metara nadmorske visine.
Put do najlepšeg vodopada predstavlja pravu planinsku avanturu i neverovatan doživljaj koji samo planina može da vam pruži. Bajkoviti vodopad i bistra reka svetlo zeleno-plave boje će vas ostaviti bez daha, dok će vam njegova okoliko pružiti idealno mesto za uživanje, odmor i relaksaciju.
Jošanička banja
U dolini reke Jošanice, nalazi se Jošanička banja, udaljena oko 20 kilometara od Kopaonika. Zbog nadmorske visine od 550 metara, planinskih staza i čistog vazduha banju još zovu "Zelena vrata Kopaonika".
Do sada je otkriveno pet izvora tople vode, sa temperaturom od 36ºC do čak 78ºC. Po karakteristikama su među najtoplijim izvorima u Evropi, koji uspešno leče reumatske bolesti. Pored najpoznatijih toplih izvora, jošanička banja može da se pohvali i izvorima sa hladnom vodom.
Dolina jorgovana
Naziv koji krasi ovu dolinu potekao je iz mitske romantične priče o srpskom srednjovekovnom kralju i francuskoj princezi. Srpski kralj Uroš I Nemanjić je naredio da se u dolini reke Ibar posade jorgovani kako bi svojoj budućoj ženi, Jeleni Anžujskoj priredio prelep doček. Jorgovani su podsećali na njenu rodnu Provansu. Cvetovi jorgovana koji i danas rastu, nakon sedam vekova, simbolizuju poštovanje, zahvalnost i sećanje na kraljicu koja je podstakla školovanje i izgrdnju manastira.
Dolinu jorgovana možemo nazvati i dolinom kraljeva jer je bila srce srednjovekovne Srbije. Po legendi je u manastiru Žiča krunisano sedam srednjovekovnih kraljeva.
Istaknute građevine koje ćine ovu dolinu značajnom i posebnom su utvrđenje Maglič i Brvenik, kao i manastiri Žiča, Studenica, Gradac, Đurđevi stuopovi i Sopoćani.
