20 zanimljivosti o Veneciji – priče i legende koje otkrivaju dušu grada

Venecija, grad izgrađen na vodi, već vekovima očarava putnike svojim uskim kanalima, mostovima i skrivenim pričama koje se prepliću sa istorijom, umetnošću i romantikom. Iako mnogi poznaju Trg Svetog Marka, gondole i most Rialto, Venecija krije mnogo više od razglednica.
U nastavku otkrivamo 20 zanimljivosti o Veneciji koje će vam pokazati zašto je ovaj grad istovremeno čudo arhitekture i beskrajna riznica legendi.

20 Zanimljivosti o Veneciji

1. Grad na 118 ostrva 400 mostova, ali bez automobila

Venecija je podignuta na čak 118 malih ostrva povezanih sa više od 400 mostova, a umesto ulica ima mrežu od oko 150 kanala.
Zbog toga se često naziva „gradom na vodi“ i „najlepšim lavirintom na svetu“.

U istorijskom centru Venecije nećete čuti zvuk automobila – jedino prevozno sredstvo su noge i brodovi. Čak i policija, hitna pomoć i vatrogasci koriste posebne čamce.

2. Konji sa Trga Svetog Marka – plen iz Carigrada

Na fasadi Bazilike Svetog Marka nalaze se četiri bronzana konja, poznata kao Konji Svetog Marka - simbol moći i ponosa Venecije.

Ali njihova priča počinje daleko od lagune, u Carigradu – prestonici Vizantijskog carstva.
Ti konji, poznati kao Hipodromski konji, bili su deo careve trijumfalne kvadrige koja je krasila Veliki hipodrom u Konstantinopolju.
Izliveni su u helenističkom periodu, verovatno u 2. veku p.n.e., i stoljećima su stajali kao svedočanstvo carskog sjaja.

Sve se promenilo 1204. godine, tokom Četvrtog krstaškog pohoda, kada su krstaši – uz pomoć Mletačke Republike i dužda Enrika Dandola – opljačkali Carigrad, umesto da ga oslobode. Mlečani su tada odneli neprocenjiva umetnička dela, mozaike, ikone, relikvije, pa čak i stubove i kipove.
Među najpoznatijim plenovima bili su upravo ti zlatni konji, koje su Venecijanci postavili na balkon bazilike Svetog Marka – kao trofej i simbol svoje moći.

Vekovima su konji gledali na trg ispod sebe, svedoci veličine Venecije, ali i njene gordosti, sve dok 1797. nije došao Napoleon Bonaparte.
Kada je osvojio grad i srušio Mletačku Republiku, uzeo je iste te konje i odneo ih u Pariz – kao simbol sopstvene pobede.
Postavio ih je na Arc de Triomphe du Carrousel, ispred Luvra, kao što su Venecijanci nekad uradili u Carigradu.

Ironija istorije tada je bila potpuna:
Venecija, koja je nekada opljačkala Istok, sama je doživela ono što je učinila drugima.
Kao da su se „duhovi Carigrada“ vratili da podsete grad da se ni najveće moći ne održavaju zauvek.

Posle Napoleonovog poraza, konji su vraćeni u Veneciju 1815. godine, gde i danas stoje – ali njihove originalne figure su premeštene u unutrašnjost bazilike kako bi bile zaštićene, dok su napolju postavljene verne replike.

Vodiči vole da kažu:

„Zlato na njihovim telima više ne sija kao nekad, ali u njihovim očima još se vidi sve što su videli — carstva koja su padala, gradove koji su nestajali i ponos koji se uvek vraća.“

3. Čuveni sat sa Trga Svetog Marka

Na Torre dell’Orologio, monumentalnom satu na Trgu Svetog Marka, vreme se meri još od 1499. godine.

Njegov složeni mehanizam pokazuje vreme, mesečeve mene, zodijačke simbole i položaj sunca, što ga čini jednim od najsloženijih i najlepših satova tog doba. Na vrhu stoje dve bronzane figure poznate kao „Maurima“ koje svakih sat vremena udaraju zvono.

Legenda kaže da su majstori koji su ga izgradili – Giovanni i Bartolomeo Ranieri – stvorili remek-delo koje je toliko oduševilo venecijanskog dužda da je odlučio da ih nagradi.
Ali ubrzo se, prema priči, rodila i strašna ljubomora: dužd nije želeo da iko drugi u svetu poseduje takav sat.

Zato je, po naređenju vlasti, majstorima iskopana obe oko – kako nikada više ne bi mogli da naprave slično delo. Nakon toga su ih pustili da žive, a slepi Ranieri je, prema legendi, kasnije uspeo da se došeta do samog tornja i tajno ošteti mehanizam.
Rekao je:

„Ako moje oči ne mogu više da ga vide, neće ga videti ni Venecija u svojoj punoj slavi.“

Godinama potom, sat je zaista često stajao, kvario se i zahtevao popravke.
Vodiči u šali kažu da svaki put kada se kazaljke iznenada zaustave – duh slepog majstora još uvek proverava da li je neko pokušao da mu „ukrade“ delo.

4. Most uzdaha i njegovo tužno značenje

Prema legendi, Most uzdaha (Ponte dei Sospiri) dobio je ime po uzdasima zatvorenika dok su kroz male prozore poslednji put gledali Veneciju pre nego što bi zauvek nestali u tamnicama Duždeve palate.

Ironično, danas je to jedno od najromantičnijih mesta u gradu.

Kažu da ako se poljubite ispod mosta u trenutku kada zvona Svetog Marka zazvone – vaša ljubav će trajati zauvek.

5. Kazanova – najpoznatiji zavodnik Venecije

Venecija je rodni grad čuvenog Đakoma Kazanove, pustolova, pisca i najpoznatijeg zavodnika u istoriji Evrope.

Zanimljivo je da je jedini uspeo da pobegne iz čuvene zatvorske kule Piombi, što ga je dodatno proslavilo. Navodno Kazonova i dalje „šetka“ hodnicima Duždeve palate.

Vodiči tvrde da se u kasnim večernjim satima mogu čuti koraci i šum svile – baš onakav kakav bi odavao šarmantni Kazanova u potrazi za novom avanturom.

6. Duždeva Palata – simbol moći i raskoši ali i proklestva

Palata Duždeva (Palazzo Ducale) bila je sedište vlasti i dom duždeva, vladara Mletačke Republike.
Njeni hodnici, puni tajnih prolaza i raskošnih fresaka, svedoče o nekadašnjoj moći Venecije koja je vladala Mediteranom.

Duždeva palata, raskošna i veličanstvena, vekovima je bila srce vlasti Venecije — ali iza njenih zidina krije se i tamna priča.
Legenda kaže da je tokom gradnje jedne od sala, kamen temeljac greškom postavljen naopako, što je smatrano zlim znakom.
Majstor koji je to otkrio pokušao je da upozori dužda, ali je zbog „uvrede autoriteta“ osuđen na smrt.
Pre pogubljenja, navodno je prokleo palatu:

„Neka svaka vlast koja ovde stoluje bude kratkog daha i puna izdaje.“

Zanimljivo je da je od tada više duždeva umrlo nasilno ili pod sumnjivim okolnostima, a tokom kasnijih vekova palatu su više puta pogađali požari, poplave i političke spletke.
Danas vodiči često kažu da, ako se u tišini noći zadržite ispred Duždeve palate, možete čuti šapat izgubljenih duša iz njenih mračnih hodnika i zatvora „Piombi“, gde su mnogi nesrećnici, uključujući i Kazanovu, čekali sudbinu.

7. Trg Svetog Marka – jedini pravi trg u gradu i golubovi na trgu

Iako Venecija ima mnogo malih trgova (campi), Trg Svetog Marka (Piazza San Marco) jedini je koji nosi naziv „piazza“.
Napoleon ga je navodno nazvao „najlepšim dnevnim boravkom Evrope“.

Golubovi na Trgu Svetog Marka nisu slučajni. Prema legendi, jedan vojnik je tokom opsade doneo pismo duždu privezanom za nogu goluba, čime je spasio grad.
U znak zahvalnosti, Venecijanci su golubove proglasili svetim i vekovima ih hranili na trgu – tradicija koja traje i danas.

8. Venecija - Kuća bez temelja

Mnogi ne znaju da Venecija doslovno ne stoji na kopnu, već na hiljadama drvenih stubova – koji su vekovima čuvali ovaj grad od mora i vremena.
U 5. i 6. veku, kada su prvi stanovnici bežali od barbara, naselili su se na malim ostrvima lagune, gde su počeli da grade temelje za novi život.
Ali tlo je bilo meko, muljevito i nepouzdano – pa su morali da pronađu način kako da izgrade kuće koje neće potonuti.

Rešenje su pronašli u šumama Dalmacije, Istre i Veneta. Iz tih krajeva, posebno sa ostrva Krka, iz okoline Zadra i iz slovenskih planina, donosili su drveta ariša, hrasta i topole – poznata po izuzetnoj otpornosti. Stabla su se zatim zabijala duboko u mulj, jedno pored drugog, dok nisu formirala čvrst temelj.
Na njih su stavljali slojeve kamena i mermera – a na tim temeljima nikli su trgovi, palate i crkve koje i danas stoje.

Iako je drvo vekovima potopljeno, nije istrulilo.
U dodiru s vodom, ali bez kiseonika, vlakna drveta su se mineralizovala i stvrdnula – toliko da su danas poput kamena.
Zahvaljujući tim stubovima iz Dalmacije i okolnih krajeva, Venecija i dalje „pluta“, ne pomerajući se ni milimetar, iako je prošlo više od hiljadu godina.

Vodiči često kažu:

„Venecija je sagrađena na drveću iz Dalmacije, na hrabrosti iz Veneta i na snovima onih koji su želeli da prežive.“

9. Tajna venecijanskih maski i Karneval u Veneciji

Maske su deo venecijanske tradicije još od srednjeg veka. Nosile su se ne samo tokom karnevala već i u svakodnevnom životu – da bi se prikrila klasa, identitet ili čak prevara.

Najpoznatija maska, Bauta, dozvoljavala je i jelo i piće bez skidanja.

Karneval u Veneciji, ponovo oživljen 1979. godine, traje nekoliko nedelja i pretvara grad u pozornicu.
Trg Svetog Marka postaje centar glamura, dok hiljade ljudi u kostimima šeta kanalima i mostovima u duhu prošlih vekova.

10. Ulica posvećena Srbiji – Calle de la Serbia (Rue de Ras)

U venecijanskim hronikama i srpskim letopisima zabeležena je zanimljiva epizoda koja povezuje Veneciju i Srbiju u vreme srednjeg veka.
Reč je o braku između kralja Stefana Prvovenčanog Nemanjića i Ane Dandolo, unuke slavnog dužda Enrika Dandola – istog onog koji je predvodio Četvrti krstaški pohod i doneo u Veneciju poznate brončane konje sa Hipodroma u Carigradu.

Ana Dandolo je u Srbiju stigla početkom 13. veka i postala srpska kraljica. Legenda kaže da je sa sobom donela dah Venecije – navike, manire i kulturne uticaje koji su obeležili srpski dvor u Raškoj.
Neki izvori navode da je upravo zahvaljujući njenom dolasku u Srbiju stiglo i prvo staklo iz Murana, a i da su mletački majstori pomagali u izgradnji i ukrašavanju crkava.

U Veneciji postoji mala ulica – Calle dei Servi di Dio, ali se u nekim starim mapama (posebno na francuskim izdanjima 19. veka) spominje i Rue de Ras ili Calle de la Rascia, što znači Ulica Raške – upravo u znak sećanja na tu istorijsku vezu.
Mnogi veruju da je to tihi omaž savezu ljubavi i diplomatije između dve velike srednjovekovne porodice – Nemanjića i Dandola.

Vodiči često ističu da je ta priča jedan od najlepših mostova između Balkana i Venecije, jer u sebi spaja ljubav, istoriju i kulturu.

„Na kamenu Venecije ostao je trag srpske kraljice,“
kažu – i time podsećaju da ni jedan grad ne živi samo od vode, već i od sećanja.

11. Vampiri iz Venecije i kuća duhova na kanalu Grande

Na ostrvu Lazzaretto Nuovo, gde su nekada držani oboleli od kuge, arheolozi su pronašli kostur žene s ciglom u ustima.
Vodiči tvrde da je to bio način da se „spreči“ povratak mrtvih – a legenda kaže da su tokom kuge mnogi verovali da se mrtvi vraćaju da „piju“ životnu energiju živih.
Tako je rođena legenda o „venecijanskom vampiru“.

U jednoj raskošnoj palati na Canal Grande navodno se pojavljuje duh mlade žene koja je umrla na dan svog venčanja.
Kažu da se u noćima guste magle vidi njen odraz u vodi, dok na prozorima titra svetlo – kao da još uvek čeka mladoženju koji se nikada nije vratio.

12. Najuža ulica u Veneciji

Iako Venecija deluje kao lavirint, tek kad zakoračite u Calle Varisco, shvatite šta to zaista znači.
Ova uličica, smeštena u blizini Crkve Santa Maria dell’Orto u sestiere Cannaregio, važi za najužu ulicu u gradu – široka je svega 53 centimetra!
Dvoje ljudi se ne mogu mimoići, a neki delovi su toliko tesni da morate okrenuti ramena da biste prošli.

Ali kao i mnoge venecijanske priče, i ova ima mračniji ton.
Legenda kaže da je Calle Varisco bila prolaz kojim su nekada vodili osuđene duše – zločince koji su morali proći kroz ovaj tesni put u znak pokajanja.
Ako bi se provukli do kraja bez da zastanu, verovalo se da im je Bog oprostio grehe.
Zato vodiči i danas u šali kažu:

„Ako se zaglaviš u Calle Varisco, možda imaš još nešto da ispovediš.“

13. Venecijanska lavlja legenda

Još jedna od zanimljivosti o Veneciji je vezana za lavlju legendu. Lav Svetog Marka, simbol Venecije, prikazuje se sa otvorenom ili zatvorenom knjigom. Otvorena knjiga označava mirno vreme, dok zatvorena označava rat.
Zato pažljivo pogledajte – lav uvek „govori“ o stanju grada.

Kaže se da će Venecija biti slobodna i sigurna sve dok se lav nalazi na stubu Trga Svetog Marka i dok mu pogled gleda prema moru.
Ako bi ikada bio okrenut u drugom pravcu, grad bi izgubio nezavisnost.
Zanimljivo: kada je Napoleon zauzeo Veneciju, lav je zaista bio skinut – a republika prestala da postoji.

14. Legenda o venecijanskoj nevesti i prstenima Svetog Marka

Prema staroj priči, mladi ribar Basilio vraćao se kući kada mu se iz mora ukazao nepoznati starac i dao mu tri zlatna prstena, rekavši:

„Ako se ikada voda digne da proguta grad, baci prstenove u lagunu i Venecija će biti spašena.“
Basilio ih je predao svešteniku bazilike Svetog Marka, gde se, kako legenda kaže, i danas čuvaju u tajnoj riznici.
Veruje se da su upravo ti prstenovi „zaštitni znak“ grada i razlog zbog kojeg Venecija još uvek odoleva vodama lagune.

15. Zanimljivosti o Veneciji - Legenda o Duhu sa Kanala ljubavi

U skrivenom delu Venecije, blizu crkve Santa Maria della Salute, postoji mali kanal koji meštani nazivaju „Canale dell’Amore“ – Kanal ljubavi.
Legenda kaže da su se tu tajno sastajali mladi plemić i siromašna krojačica, čija je ljubav bila zabranjena. Kada je mladić bio prisiljen da se oženi drugom, nesrećna devojka se bacila u kanal.

Od tada, svake godine na isti dan, u noći punog meseca, voda u kanalu navodno postaje neobično mirna i blistava – kao da odražava siluetu mlade žene koja još čeka svog voljenog.
Vodiči kažu da, ako se u tom trenutku zadrži dah i zaželi ljubavna želja, ona će se ispuniti do sledeće godine.

16. Mletački ugovor sa đavolom i groblje na ostrvu San Mičele

Jedna od najmračnijih priča govori o arhitekti koji je projektovao most Rialto.
Po legendi, đavo mu je ponudio pomoć da most nikada ne propadne, u zamenu za dušu prve osobe koja pređe preko njega.

Arhitekta je, pokušavajući da prevari đavola, poslao pijetla – ali demon ga je nadmudrio i uzeo dušu njegovog novorođenog deteta. Od tada, mnogi veruju da noću ispod mosta odzvanja plač izgubljene duše.

Zbog nedostatka prostora, Venecijanci su groblje premestili na ostrvo San Mičele. Tu su sahranjeni mnogi poznati umetnici – između ostalih, pesnik Ezra Paund i kompozitor Igor Stravinski.

17. Zanimljivosti o Veneciji - Tajna kazne nevernom mužu

U Veneciji su tokom srednjeg veka kazne znale biti vrlo maštovite. Legenda kaže da su neverni muževi morali prošetati goli po Trgu Svetog Marka dok bi im okupljeni građani dobacivali i podsmevali se.
Ova „kazna srama“ bila je poznata kao “pena di vergogna“ i bila je pravi spektakl za tadašnje stanovnike.

18. Zlatna knjiga Venecije

Venecija je bila republika koja je čuvala tajne svoje aristokratije.
Legenda kaže da je postojala „Zlatna knjiga“ (Libro d’Oro) u kojoj su bila zapisana imena svih plemićkih porodica.
Ko bi iz nje bio izbrisan – izgubio bi sva prava, bogatstvo i čast. Knjiga je zaista postojala, ali mnogi veruju da su u nju unete i „mračne tajne“ o vezama sa crnom magijom i zabranjenim savezima.

19. Legenda o tri fenjera sa mosta Rialto

Kažu da su na mostu Rialto nekada gorjela tri fenjera koja nikada nisu smela da se ugase.
Venecijanci veruju da su u njima sačuvane duše trojice braće koji su izgubili život tokom gradnje mosta. Svaki put kada bi se plamen ugasio, grad bi bio pogođen nesrećom – poplavom, požarom ili bolešću.

I danas, kada vodiči noću prolaze ispod mosta, umeju da šapnu: „Neka se svetla Rialta nikad ne ugase.“

20. Grad koji tone, ali ne odustaje

Venecija svake godine tone oko 1–2 milimetra, a u zimskim mesecima je često pogođena pojavom „acqua alta“ – visokom plimom.
Ipak, zahvaljujući modernom sistemu zaštite (MOSE), grad uspešno čuva svoju budućnost i ostaje jedno od čuda sveta.

Stara legenda i proročanstvo o nestanku Venecije kažu:

„Venecija će nestati kada lav sa Svetog Marka progovori, a voda zagrli nebo.“
Tumači kažu da se ovo odnosi na trenutak kada će grad potonuti – ali i na mogućnost spasa kroz modernu tehnologiju koja “diže” grad iz vode.
Danas, sa projektom MOSE koji štiti lagunu, mnogi veruju da se proročanstvo menja: da Venecija neće nestati, već će ponovo ustati iz mora.

Zanimljivosti o Veneciji

Venecija nije samo grad na vodi – to je mesto gde svaka ulica priča legendu, gde prošlost i sadašnjost žive rame uz rame.
Bilo da istražujete trg Svetog Marka, vozite se gondolom ili se izgubite u lavirintu kanala, sigurno ćete osetiti duh starog doba i romantiku koja nikada ne nestaje.

Ako planirate svoje putovanje u Veneciju, spremite se na grad koji ne samo da se gleda – već se doživljava svim čulima.

Autor: Stević Nebojša